Nova Evropa

тврдом вером у посао на којему раде скупа са својим савезницима у Хрватској не распрше његове бриге и његове скрупуле! Они су криви ако краљ више слуша друге, лоше инспирисане саветнике, него њих,

Њихова вера у себе и у своју мисију није довољно чврста, па које чудо да је не могу улити ни у друге, То се очигледно показало већ код прве тачке програма који су себи поставили, — код сузбијања корупције, Мако су знали несамо колико је дубоко корупција захватила корена међу чиновништвом, почевши од министара па до подворника министарстава, него и да је цело јавно мњење, и све што хоће добра овој земљи од краља па до сељака —, огорчено и несрећно услед силних афера које као коров ничу и прате нашу управу на свим странама, они досад нису стварно ништа учинили да томе злу стану на пут, Јер обећања, и пројекти закона противу корупције, и дуге оптужбе противу појединих министара-корупцијонаша (које се објављују широм штампе, и на које исти министри одговарају још дужим одбранама опет у штампи), то није никакво сузбијање корупције, него је једно јалово тра'ћење времена, у којему се могу утрти многи трагови и изазвати расправљања у јавности која неће допринети потребној и хитној пресуди по оваким предметима. Ми нисмо осветољубиви, нити смо читаоци и љубитељи сензацијоналних прогона, али држимо да је ова влада одмах по свом доласку требала да ухвати и казни примерно неколико крупних афераша чија је кривица ван сумње. Само тако могао је цели народ стећи уверење, да се озбиљно ради на сузбијању корупције, и да се нико од чланова владе и њених ближих присташа не боји за своју кожу. Ако су министри могли красти и харати заштићени параграфима закона, нашло би се и параграфа. закона по којима се они могу казнити, а не да се таки закони тек стварају | Ван сваке сумње, влада се осећала одвише слаба. да прими до краја одговорност на себе за радикално извршавање тога дела програма који је самој себи поставила.

Коло једном заиграно треба одиграти, Играчи морају бити добре воље, и морају се поуздати у своје ноге; и не смеју сваки час помишљати да ће неко међу њима покварити игру. Ono последње нико неће, већ ни зато што то није ни у чијем интересу. Што се тиче Г. Радића, на кога сви остали помало са зебњом погледају испод ока, нека дођу с њиме једном већ у непосредну везу, а не непрестано преко неких емисара и средњолинијаша, па ће видети да овај коловођа, крај свих својих дугих попевака и смелих поскочица, не очијука. више стварно ни с ким ван кола. Напротив, опасност је и у том погледу, по нашем скромном мишљењу, на оној другој страни, Већ то што је Г. Настас Петровић узет у владу поуздано није смањило хетерогеност њених погледа на ствари,

296