Nova Evropa

Садула и она побија потоње — како је, у очи дана када је Троцки полазио у Брест, да би тамо одбио да потпише мир, он (Дима) њему рекао: „сетите се, да нисте ви сами, идау рату који бисте ви повели против немачкога империјализма. ниједан од Савезника не би одбио да Вам помогне", Предлог његов остао је без одговора... Аутор износи онда оправдано гледиште, да је за бољшевике сваки буржујски империјализам био од подједнаке (негативне, то се разуме) вредности; али он ипак мисли да су бољшевици били противници победе Антанте, Он њих окривљује за свесно помагање Немачкој, нарочито онда када су бољшевици угушили у крви устанак левих ЕСЕР-а, социјалних револуцијонара (тако лепо испричан од Садула, који добија од Дима-а доста повољну оцену), и када су снабдевали Немачку хлебом и другим животним намирницама још у току Рата, Најзад се он задржава на методама бољшевичке дипломатије, износећи ту веома драстичне податке за тајни њен карактер, Углавном ствари су овде, по нашем мишљењу, добро схваћене, али уз напомену — исту, уосталом, коју сам већ учинио приказујући Садула —: да је за бољшевике било уопште бескрајно свеједно штогод се није тицало непосредно њихова успеха, успеха светске револуције. Ако су бољшевици понекад и варали свет у Русији, наглашујући успехе ове револуције, они су поуздано чешће бивали сами преварени него што су свесно варали друге. У бољшевизму има заслепљености и фанатизма верских секата: „Мага пагћа!" — („Господ долази") викали су први Хришћани, дубоко убеђени да је Он већ ту, на вратима, да настаје Страшни Суд, и да ће скоро, можда још данас, сви бити дигнути „насусрет Господу у ваздух“ (Апостол Павле у писму Солуњанима). А можда се и бољшевици, на концу конца, неће преварити у очекивању доласка социјалне светске револуције!,,, Ко зна7,,.

Други део књижице нашег аутора посвећен је, као што рекосмо, унутрашњој политици бољшевизма, Он ту износи, језиком докумената бољшевичких, или њихове опозиције, низ података о манама и злочинима режима, Сада су ове стране, које говоре о економским проблемима и о буџету, изгубиле свој значај и своју занимљивост. О томе је писано доцније више, опсежније, и са много бољом обавештеношћу, па је знаменити „Неп" („Нова економска политика“), проглашен у пролеће 1921 од Љењина, показао већ да су бољшевици признали погрешност правца којим су били ударили, Али је у исто време тај „Неп“, тојест ово напуштање путева социјалне револуције, одузео совјетском режиму њ-гову ореолу, тојест ону значајност неког идеалистичког револуцијонарног нагона око стварања новог и бољег друштвеног поретка. Остала је чиста диктатура, са свима својим особинама и неизбежним сапутницима: угушивањем слободе и терором. Ово

303