Nova Evropa
претворило Татаре-Бугаре у Словене, и успело да Македонији сачува југословенски карактер, Али док је у томе племену шумадински сељак нашао свога брата, водећи политичари Србије видели су уњему „македонствујушче“, и седам година држали га под једним неуставним режимом. Тек 1919 године Београд увиђа, да између македонствујушчих из Софије и народа из Јужне Србије не постоји никаква веза, а да су све „везе" никле из крваве и насилне принуде,
Чим је народ Јужне Србије постао уставним грађанином ове државе, престао је давати комитски цорез, дочекао је оружјем ноћне препаде шубараша и, једном врстом плебисцита, доказао да он нема никакве везе са македонствујушчима и њиховим врховним покровитељем у Софији.
Између македонствујушчих који кажњавају само смрћу, и државних судова који кажњавају робијом, народ Јужне Србије све доскора био је између два сечива. Данас, лојалан и наоружан, слободан грађанин, тај исти народ утврдио је своју лојалност према држави и свој несумњиви југословенски карактер. Јужна Србија је престала да буде неисцрпно врело комитског пореза и крава музара „горских началника“, И никакво чудо што се, услед тога, изгладнели парцови узајамно кољу у мишоловци у коју су некад упали намамљени великим изобиљем,
#. BN |%
Пре постанка бугарске државе и доласка Кобурга у Софију, бугарски револуцијонарци имали су широку идеју о Југословенској Држави, и гинули су за њу (Ботев, Каравелов, Раковски, Драсов, и други), Македонствујушчи се никад нису уздигли изнад племенског шовинизма. Двадесет су година они живели од терора, шћућурени око софијског престола. Данас је двор пољуљан и они су стали узајамно да се тамане,. И сви ће они изгинути, али неће прићи концепцији о југословенској држави,
Бугарска млада буржоазија била је приступачна идеји југословенства; бугарски револуцијонарци и емигранти никада нису одступали од те идеје, и свесно су полагали животе за њу, И бугарска сељачка демократија, иако тек у најновије време, почела је да излази из чаробног круга мегаломанства, и да схвата да је интерес бугарског народа истоветан с интересом целокупне југословенске радничке и земљорадничке демократије. Наше симпатије морају бити на њеној страни; и
наша помоћ, ако затреба. Веселин М, Вукићевић, судија у Кавадару.
318