Nova Evropa

Књижевни преглед.

Лорд Бајрон и његово доба.

(Г. M. M, Петровић ради већ две године на прикупљању материјала за своју докторску тезу о бајронизму у енглеској књижевности, па нам је уступио неколико занимљивих одељака. да их одштампамо у „Новој Европи“, У броју од 11, јула т,г, донели смо већ чланак „Бајрон и Љермонтов", а после овог, у два од идућих бројева, донећемо још чланак „Бајронов либерализам“ и један преглед литературе објављене у Америци и у Великој Британији о Бајрону у току ове године, поводом његове стогодишњице.)

You kmow, or don't know, that great Bacon saith,

'Fling up а straw, 't will show the way the wind blows'; And such a straw, borne on by human breath,

Is poesy, according as the mind gdlows;

A paper kite which flies 'twixt life and death,

A shadow which the oneward soul behind throws:

And mine's a buble, not blown up for praise,

But just to play with, as an infant plays,

(»D on Juam« — Canto the Fourteenth,)

Сасвим је другојачија била судбина Бајронове славе у Енглеској иза његове смрти него што је то било на европском континенту.

Види се један посебан и интересантан симптом у томе, што су постојала два велика човека, један у Енглеској а други у Америци — један Бајрон, а други Едгар Ален [6 којима је снага и величина упорно одрицана, или игнорисана, од стране знатне већине њихових сународника. Док је страна. критика била једногласна у својим хвалама, знатан део домаће критике ругао се, или је претпостављао да пређе ћутке преко свега, Постојао је, додуше, увек известан круг Бајронових бранилаца, који је кроз цео један век будним оком пратио и одбијао сваки напад на интегритет свога песника, било као човека, било као литерарне личности, Али тај круг није представљао народ. Једна страна, дакле, није била у праву.

Факат је, пак, да домаћа критика не мора да познаје боље своје људе него странци, Нађу се увек извесне страсти, какви посебни антагонизми, или необуздане симпатије, што лако могу да обоје суд домаћег критичара, док је стран критичар често имун за такве локалне обзире. А једно заиста велико дело — самим тим фактом, што свако заиста велико дело мора да буде интернацијонално у свом апелу на осећај и ум, — пружа и странцу исто оно право на доношење суда које домаћи критичар има: сам по себи. И Бајрон и Пб пре

372