Nova Evropa

што је јатомице хрлила на забаве у Вбохол (Маихћа, оним литерарним салонима где су се „плаве чарапе" отимале о један његов поглед, где је Леди Каролина Ламб размажено и Будљиво флертовала са својим Гленарвоном, где је Леди Холенд владала на свом социјалном трону као сопственица нај"отменијег литерарног салона у Лондону, гле су се биле речите битке око „Краљичина Посла“ несрећне краљице Каролине, и око пустоловина Војводе од Јорка. „Веач топ де", каже Дринквотер у својој „Викторнјанској Поезији", „коцкарнице и боксерски рингови, вртлози скандала и усамљености романтичног изгнанства, испуњени шапатима поезије и херојске историје, свет нових љубави и изгубљених циљева, литерарних лојалности и анимозности, кроз који се индиферентно кретао Бајрон, зле или добре воље, сви су говорили његовим сопственим језиком у каледојскопу његова стиха“. У том се веку брзо старило. „Сплин“ је био једна поза, али ипак са доста искрености у њој.

»Grown added in this world of woe,

ја deeds, not years, piercing ће depths of life, So that no wonder waits him, nor below

Can love, or sorrow, fame, ambition, strife,

Cut to his heart again with the Кееп Кпше

Of silent, sharp endurance,«

[»Child Harol1d«,)

(„Остарео у овом свету проклетом, Делима, не годинама, продирући у дубине живота, Тако да га никакво чудо не чека; нити може Љубав, или туга, слава, амбиција, борба, Да. опет продре до његова срца оштрим ножем Тихе, љуте, постојаности“.) („Чајлд Харолд".)

Познија генерација смејала се дендијима. То је, најзад, посао сваке позније генерације. да се смеје, Век у коме је Леди Блесингтон проводила по целу ноћ плачући над Дикенсом M његовим сиротанима, и у коме је Граф д Орсеј, Бајронов „Стчр1адоп дЧесћа:пе", почео да пише по новинама чланке о несрећама на „том новом проналаску“, парној жељезници, и о потреби доношења регулација за „безбедност публике", тај век није више имао места ни за сентименталног Чајлд Харолда, ни за циничног егојисту Дон Хуана, Карлајл је био пун сарказма за последње остатке дендизма, Његов Професор Тешејзагбск каже у „Затбог Кезагћи5"-у:

Они афектирају велико чистунство и сепаретизам; издвајају се посебним костимом ... а исто тако, уколико је то могуће, и посебним језиком (очевидно какав сакати |1пбџча-гапса, или Ен-

377