Nova Evropa

глеско-Францускиј; и уопште, труде се да одрже један чисто назаренски манир, и да сачувају себе неокаљане пред светом.

Они имају своје храмове, од којих главни, као што је то било са јеврејском црквом, стоји у њиховој престоници, а име му је Ата сК“), реч са неодређеним етимолошким значењем. Они држе своје обреде већином ноћу, и имају своје врховне свештенике и врховне свештенице, који, међутим, не остају доживотно у том звању. Службене се церемоније, за које неки држе да су менадичке врсте, или можда са елеузинијанским или кабиричким карактеристикама, одржавају сасвим у тајности. Па ни свете књиге не фале тој секти; њих они називају „Помодним Новелама"; међутим, канон им није усавршен, и неке су од њих канонске док друге нису.

Така је била поруга нове генерације. И та је поруга почела да гони и самог Бајрона, као главног духовног представника овог реда, још за живота. Али он је имао своје партизане, који су исто тако жестоким речима бранили свог идола. Кристофор Норт оставља у својим „Мосјез Атбгочјапае“ (за октобар 1825) овај познати дијалог о Бајрону:

Мог; Каже свет, Џемсе, да су Бајронове трагедије неуспеси Зар је Каин, мрачни, магловити, узбуркани, полудели, паклом прогоњен Каин неуспех 2 Зар су Небо и Земља, та величанствена конфузија двају светова, кроз коју се плету смртна бића у љубави и мржњи, радости и очајању, са бесмртним — деца праха што траже савез са сјајним изданцима небеса, док човек и анђео изгледа да суделују у једном божанском бићу, и да су вечне есенцијалности у блаженству и болу —, јесу ли Земља и Небо, питам те, Џемсе, неуспех7 Ако је тако, онда је Аполон обуставио плаћања — обеБавши дивиденду од једног тнилинга за фунту —, и банкротирали су сви који су у вези са том кућом,

Таск]ет: Тиси племенито — славно осветио Бајрона, Норте, и чинећи то, осветио си морал и интелектуални карактер наше земље. Мизерна је и разорна то вера, која сматра могућом вечну и интимну везу између првих, најчистијих, најплеменитијих, и најбожанскијих моћи душе и духа, са исповеђеним жудњама, подлом и понижавајућом похотом, кукавиштвом, суровошћу, злобом, хипокризијом, тврдичлуком и безбожношћу! Ти си једним снажним покушајем зауставио хуљење Бајронове природе, као да је она деформисана свим тим гнусним греховима, — ти си, мој пријатељу, побожно открио право лице моћног дела, и његове су црте утиснуле покајање у срце сваког клеветника.

Карлајл је био поборник новог Викторијанског Доба што је већ наступало, доба трезвености и реализма; он није могао другачије, иако је у својој младости и сам био један од великих обожавалаца Бајронових, Бајронов је век био сасвим

*) Један чувени лондонски клуб из тог времена.

378