Nova Evropa

pre nego Što oseti bakšiš u svojoj ruci, — zar зу от4 пе ровзгаviše sebe pred narod i pred državu, zar kod svih njih nije potpuno utrnulo svako osećanje odgovornosti i dužnosti?.., Zatvorili smo oči, i upiljili smo svoje duševne snage u tu jezovitu sliku jednog klizavogš političkog ispovedanja i rastrovanog državnog organizma, | ne možemo. se oteti poredjenju s onim vremenskim razmakom u kome su ugasle kulture i narodi stajali u svojoj agoniji, Na vlas isto,

Pa opet nije isto, Svi su oni bar proživeli bili svoj dugi životni vek; a пи зе его tek formiramo, tek nastupamo! Nismo još ni mogli, a ni imali vremena, da utrošimo sve svoje energije, i da u porodu postanemo starci, — mi zapravo još i ne postojimo kao narod, Dajemo tek znakove započinjanja jednog života, i frzamo se u teškim bolovima gonjeni atavizmima i opterećenošću raznih religija, ukrštavanja rasa, kulture i varvarstva, te čudne smese naše protoplazme, ] baš zato, svi mi koji smo uvereni da budući naš čovek može biti samo Jugosloven, kao nosilac odlika, vrednosti i snaga, svih ovih skupina iz kojih se razvija narod, moradosmo zaprepašteni stati i neshvatljivo se zapitati: kako, i odakle, da ovaj naš narod, u prvom svom razvoju detinjstva, izbaci toliko poroka, koji se drugde pojaviše jedva pri sutonu onih koji su nestali u vremenu i u prostoru istorije, I samo činjenica, da su nosioci tih zaprepaštenja tek deo inteligencije, a nikako ovaj naš mali marod, vraća nam nadu i veru, Jer zaista, kad dobro promotrimo. stvari, i kad se duboko u njih zagledamo, otkriće nam se čudna pojava: da je ta pseudo-imteligencija, da su tivoždovi, samo stoga takovi, što se ili otrgoše posve od naroda, ili što nakalamljene poroke donesoše izvana, ili ih iz nekih hereditarnih neslovenskih nosilaca obnoviše u sebi,

I baš ti i takovi unesoše svu ovu zabunu, Baš oni prebaciše preko ove naše zemljice slapove zakužene baruštine, da se je učinilo kao da je čitava unutrašnjost takova, Baš oni naveštahu jedno krvavo i ludo obračunavanje, i pozivahu na uzbunu, spremajući ono isto stanje što ga eto slični ljudski korovi dočaraše već u susednoj slovenskoj, ili poslovenjenmoj, Bugarskoj,

Zato nam Je svima odlanulo, kad je nastao ovaj tajac, kada su se srozali oni koji su pretili burom, Izgleda kao da se je, na koncu, jedna zdrava ideja odlučno isprsila pred svima nama, i da je stala pobedjivati, Ovo su dani razgledanja, produbljivanja, i proračunavanja, Kuda smo išli, a kuda treba da idemo? Ko nas je vodio, i kakvim ciljevima? I gde je pri svemu tome ostala »soĆ soli zemlje ove«, i može li se bez nje upravljati životom ovog početnika, ovog malog Jugoslovenina? Samo suština, samo ono što je glavno, samo ono što donosi pravedno razdeljeni hleb, samo ono što pojednako raskriljuje duševna

355