Nova Evropa

ова Европа

Књига Х. Број 15. 21. новембра, 1924

Јо5 о шом Згђа. 1

Gospodine игедтсе,

Članak »Uloga Зтђа« koji ste doneli u 10, broju »Nove Evrope«, po mome mišljenju, od tolike je važnosti, da bi tome pitanju vredno bilo posvetiti i jednu ili dve cele sveske »N, E.«, ali tako da se tu obuhvati i uloga Hrvata i uloga Slovenaca, te da se naročito izvede, ko je za Jugoslaviju a ko nije, i zašto mi evo za šest godina još nismo svoju državu na zdrave noge postavili,

Ja malo drukčije gledam na ulogu Srba nego G. L., i nadam se, da ćete dati mesta u »N, E,« ovome mom članku.

L. veli, da »Srbi moraju stvoriti i dati osmovu ђИпода, realnoga sporazuma, To je ono od čega će živeti naša budućnost: realno i integralno, do kraja izvršeno jedinstvo Srbohrvata u prvom redu, a zatim i Slovenaca, Okoje je nedogledno važno: i sporazum danas, i jedinstvo posle... Žato je ideja jedinstva danas, ili posle, bez sporazuma danas čista glupost, baš kao i sporazum danas radi sporazuma a bez ideje jedinstva ха роsle,« — Ako sam dobro razumeo ove njegove reči, on hoće da »sporazum« {Jugoslaviju) veže za ideju »jedinstva« {Jugosiovenstvo), i naziva jedno bez drugoga »čistom glupošću«.

Ali nije tako. Jugoslavija (državno jedinstvo) i Jugoslovenstvo (narodno jedinstvo) dve su stvari, koje se niti smeju mešati, niti se mogu uporedo rešavati, Jugoslovenstvo je ideja čije ostvarenje leži u budućnosti, a Jugoslavija je r e a |nost koja je tu, i ovo današnje pokolenje mora je ili utvrditi ili razoriti, Državna kriza faktički traje već šest godina, i ne sme se više otezati; valja jednom izići iz ovoga kaosa, Ja ne znam kako se može raditi na Jugoslovenstvu pre neđo što se stvori Jugoslavije kojom će biti zadovoljni i Srbi i Hrvati

457