Nova Evropa

Народна Радикална Странка прогласила је Загребачки Конгрес делом превратника, изазвала је лом између странака, затражила и провела нове изборе. Последице су познате; пораз југословенских и демократских струја, победа племенских странака, федералистички блок, Марков Протокол, хомогена радикалска влада, Изгледало је као да ће дело споразума извршити екстремни сепаратисти. Међутим, изгледи су варали, Радикали су били неодлучни, а Радић је одговорио познатим „политичким магарцем“, и доскора отишао у Европу да агитује за хрватску ствар. Али је и „средња линија" преотимала све више маха у Демократској Странци и приближавала је блоку. Радићевци су коначно дошли у Београд, Демократска Странка се расцепила на двоје, и Давидовић је с помоћу Хрвата дошао на владу с паролом споразума. Ту смо отприлике и данас, јер нова фаза актуелних догађаја (мислимо на изборну владу

) не мења на ствари ништа, осим што успорава нормални ток, и ставља краља у противност према парламенту,

Идеја споразума је стално на дневном реду, али даље се није отишло, Г, Корошец је, додуше, непосредно пред улазак у владу, прогласио био начело споразума на основи самоопредељења трију доминантних народа у земљи, После уласка | у владу, он о томе ћути, Г. Радић, који је после дугих дипломатских преговора пристао коначно да помаже владу и вратио се одмах и сам кући, као члан московске сељачке Интернапијонале, говори много, можда и сувише, али још увек стоји на идеји посебне хрватске државе, Г. Давидовић мудро ћути о томе, и не да се ни кроз све изазове опозиције повући даље за језик, осим што каже; споразум, споразум, споразум, и борба против корупције, Г, Спахо и даље мисли само на аутономију Босне, али не говори ништа, Опозиција, тојест сада влада, предвођена Г. Прибићевићем, стално негира могућност споразума са сепаратистама, и изазива Давидовића да је демантује, али не каже сама колико би попустила од своје интрансингентности,

Има још једна појава, уз паролу споразума, која је погдекада и надглашује, — тоје парола против корупције, Али ни с тим није много поможено. Права идеја споразума с тим није постала јаснија, А кад се хоће једно политичко мишљење да пропагује, да би чим пре превладало у земљи, оно мора пре свега бити јасно, и не сме бити сувише компликовано, Велике политичке масе, а овде се данас ипак ради првенствено о продирању идеје споразума у шире кругове, не воле много ствари замршене и нејасноће, Зато сви они који хоће доиста споразум, мир и ликвидацију политичког спора, а притом нимало не спекулирају, морају настојати да се питање споразума макне са мртве тачке, и да се у њега унесе стварна садржина, Доста је било „ферментације идеја"

491