Nova Evropa

вреде. А у мирно доба редовно је две трећине свеукупног оптицаја отпадало на есконтирање привредних меница Тих 1.200 милијона динара есконтног кредита не репрезентира дакле више од 60 милијона предратних динара, и то подељених читавој нашој привреди; па још су ити кредити редуцирани а да оптицај ипак није смањен. Заведена је и политика такозваног „снажења" динара; с помоћу повећаног извоза, и кргдита које је добио привредни свет из иноземства, и услед деловања саме кредитне кризе која је спречавала далње инвестиције а силила појединца да реализује све своје залихе и кредите на страни, успело се је у задње време поправити динар за 20 до 30%/0; али се није ни најмање успело снизити пене, ни за један посто, тако да ми данас, упркос знатног пораста динара, имамо још већу скупоћу него раније, А већа скупоћа тражи више платежних средстава, и по томе више кредита.

Ако смо дакле тачно утврдили, да главни узроци данашње наше кредитне кризе леже у поремећају односа између понуде и потражње расположивих капитала, и да нам висина каматне стопе управо даје слику тог несразмера, онда нам мора бити јасно и којим путем треба ударити ако желимо изаћи из ове кризе, и у погледу каматне стопе доћи опет у нормално стање. Успостава равнотеже између понуде и потражње капитала може се развијати у два правца; или да се смањи потражња, или да се повећа понуда, Којим ћемо правцем поћи 7

Данашња кредитна криза решила би се, на крају крајева, и сама, јер каматна стопа од 20 до 309/0 сили многа предузећа да своје пословање знатно редуцирају или сасвим обуставе (већ камата од 25%/0 чини, например, да се један дуг са каматом на камату за три године подвостручи); но будући да многа предузећа —- поименце она индустријска предузећа која су и један део инвестиција извели с помоћу кредита — нису у могућности да свој погон редуцирају и поврате већи део дуга, то се даје предвидети да ће, у догледно време, добар део тих предузећа морати ликвидирати. То се, уосталом, увелике већ и догађа, Са престанком такових предузећа смањиће се и потреба за капиталом, док ће понуда остати иста, уколико се неће и повећати, будући да ће улошци на штедњу, и остала акумулација капитала, опет почети расти. А како више нема изгледа да би динар поновно доживео знатнијих трзавица, то ће том номиналном порасту одговарати и ефективни пораст, Изгледа да су неки наши „позвани фактори“ често и заступали становиште, да кредитну кризу треба на тај начин решавати, тојест да треба редуцирати привредну делатност те тако успостављати равнотежу између потражње и понуде капитала. У том је смислу са надлежног места и пала крилатица, да све оно што се у банкротству родило, и што у банкрот-

530