Nova Evropa

листа, Та је бојазан, у сваком случају, претерана. Признајемо да би било далеко боље, кад би само било могуће, да све нате потребе покривамо домаћим капиталом; али кад то није могуће, и кад се читаво питање и креће око тога: или сарадња страног капитала, или потенцирање данашње кризе до катастрофе, онда смо ипак пре спремни да се спријатељимо са сарадњом страног капитала него да доживимо катастрофу.

Сарадња страног капитала може се примити под разним облицима, и ми смо о томе већ у више наврата писали, последњи пут у броју „Нове Европе“ посвећену нашој индустрији. Овде хоћемо само да нагласимо, да је наша потреба у погледу притицаја страног капитала, било у којој форми, веома знатна, и да иде у милијарде и милијарде динара. Иноземство, с обзиром на наш високи каматњак, не би било несклоно га нам изађе у сусрет са потребним кредитима, али прво треба да су испуњени разни предувети, Први је предувет, да су пол гичке прилике у знатној мери консолидоване, и да је правна сигурност апсолутна, Јасно је, даље, да иноземни капиталиста није никако спреман да сноси било какав валутни _ризик, па своје капитале даје једино у својој валути или у валути земаља са стабилном валутом. Стога бисмо читав валутни ризик овакових трансакција морали ми сами да сносимо, те услед тога засад, док се наша валута не стабилизује, не може бити говора да би страни капитал притицао у толикој мери да изазове попуштање каматне стопе, Јер каматна стопа може пасти једино онда кад понуда капитала буде знатво већа него раније, Микакове фискалне мере нису у стању да ту ишта постигну, и цело настојање Народне Банке да максимира каматњак осуђено је на исту судбину коју је доживело и максимирање цена за и после Рата.

Тек са потпуном стабилизацијом динара, или још боље с прелазом на златну валуту у било којој релацији, ми бисмо створили главни предувет да страни капитал може у већој мери притицати у нашу привреду. Ми имамо и данас довољно јаких предузећа која су у стању дати и сама довољно гаранције за иноземне кредите; а наши водећи новчани заводи, који имају веома добре везе са великим новчаним заводима иноземства, могли би, при излучењу валутног ризика, да посредују између страних капиталиста и оних наших привредника који рефлектирају на стране капитале. Уколико би већа подузећа дошла до непосредних страних кредита, она би могла изравнати своја дуговања код домаћих новчаних завода, чиме би ови добили средстава да их ставе на располагање оним привредним круговима који, с обзиром на своју структуру, не могу изравно апеловати на иноземна новчана тржишта. Али док влада данашња несигурност и неизвесност на деви-

532