Nova Evropa

Одма ћу Вам рећи да ја не верујем и не могу веровати да сте Ви написали онај гадни чланчић,

Ми се познајемо од толиких година! Сећам се, кад сам првом посетио Београд год. 1894, као гост Миленка Веснића; Ви бејасте красан млад човек, одушевљени приморски представник наше расе, Поздрависте ме најтоплије, најбратскије. И још ми је жив у памети красни приказ што учинисте у неком београдском листу о мојој књижици; „Вођ кроз Дубровник". Ја јоште чувам онај Ваш чланак,

Прохујаше године, нађосмо се у Риму, Разуме се, не више млади. Ви немасте више оно одушевљење, онај сјај у очима и у гестама, Балкански живот, као ветар пустаре, суши. Али и у Риму подржавасмо пријатељске везе,

Како би, дакле, било могуће, да сте Ви написали једну ниску подвалу против тог Вашег пријатеља и земљака 2 Не, то не ћу никад веровати.

Али, ако сте Ви и само тек пропустили у Вашем листу ту нотицу потеклу из пера каквог моралног пропалице који мене мрзи за доброчинства која сам му исказао (јер никад никога толико не мрзи једна ниска душа колико онога. који јој је добра учинио) или из пера каквог завидника и подваљача, каквих, на жалост, има много у нашој домовини, тада сте, драги госп. Живаљевићу, крупно сагрешили и Ви!

Подвала је и сувише гнусна, а и сувише глупа да бих на њој много речи потрошио, Она саму себе уништује и бије,

Гнусна је, јер се измишљава једна гадна, шпионска. ствар против једног чистог, познатог српског родољуба, који је од својих првих младићских година радио отворено и племенито за народну ствар, због чега га је Аустро-Угарска записала била у свој тефтер, као једног од својих најљућих душмана.

Гнусно је још и за то, што се тим проказује овакав човек баш сад, у овим моментима. кад нас Талијани гледају и кад вребају на сваку нашу слабост, у моменту кад би тај неоскврњени родољуб имао да с том Италијом преговара!

Најзад, та је подвала глупа и глупља не може ни бити, јер неко који би био хтео код Аустрије да нашкоди Италији у ратно време, није требало да пође у Цирих, него је много сигурније, природније и подесније било да је пошао у Бе рн, на посланство аустро-угарско, а не тек на циришки консулат !! !

(О овој подвали коју су на мене бацили били извесни наши далматински талијанашки изроди, мени добро познати и који мене мрзе више него ли ма којег другог Србина или Хрвата или Словенца, јер сам им ја највеће ударце задао

551