Nova Evropa

tano svesna, Malo je danas Beograd staro, tradicijonalno središte nečega, što je nekada možda bilo i veliko i lepo i plemenito, ali što se srozalo! Malo je danas Beograd novo, iormal!no, titularno središte nečega, Što se svija u nepoznatim porodjajnim bolovima i mukama, ali što je skroz neizvesno! Danas je Beograd velika, i sve veća gomila čudnovato izdjikalih kućerima, što postaje nekakim dunavskim velegrađom, i ma kojem se kao takovu izvršuju zakoni statike i dinamike velikih ljudskih gomila kada se sabiju i nabiju u odredjen broj kuća! Ali je malo danas što su i najbolji ljud: u Beogradu onde nastavili бде зи 1914 godine stali!,.. Da bi do potrebne reakcije u Beograđu došlo, mora Beograd da bude osvojen i pobedjen došljacima, koji će imati duha, srca, i hrabrosti, a koji će na bedemima Beograda podići zastavu Jugoslovenstva! Za reakciju u Беоgradu moraju biti učinjeni moralni napori i prinesene moralne Žrtve, jer će tek tako da se reši pitanje, odakle da se uzme ona snaga za kojom danas vapiju svi, i bez koje neće i ne može biti mira i reda,

Pogledi su stoga netrenimice uprti u Beograd! Nije zanimljiva ona velika povorka parazita, koja neprestano srlja u Beograd da posisa prosperitet i konjunkturu, Nego je zanimljiv onaj ogroman broj naših, jakih, čestitih, vrednih, mladih pojedinaca, iz Bačke, Banata, Srbije, Hrvatske, Dalmacije, Bosne, koji rasejano, raštrkano, razdeljeno, udaljeno od Beograda, svali u svome malome kutu, u tragičnoj tišini, bez izgleda na uspeh, osamljeno, nepriznato, izvršava uporno iako #ш2по роslednje dužnosti, Koliki je broj takih junaka, koliko je veliki, raskidan, uzaludan!,.,.

Šta su alternative? Nema velike ideje koja podiže zajedni čke i ponosite zastave, — zar su svi čelnici usled toša duhovnog manjka pošli kući? Tek malopre je jedna velika ideja {ideja srpska} odletela u zaborav i u mrak, a iza nje je već ostao samo strahovit levak vriloga i praznine? Izgubljena je jedna odlučna bitka, i izdat je nalog da se razdeljeno povlače i biju pojedimce, te da se spase ko se spasti može, dok na bojištu pliačkaju maroderi? Pored žive i velike ideje koja je tu, nema snage da ljude poveže kao pruće u snop, ili je zar pritisak nečuvenog tiranina sklještio dašu u podsrlac!?.,.,.

Pogledi su netrenimicče uprtiu Beograd! Sa toliko strana * iz takove daljine, da se Beograd mora visoko uzvisiti i uzdići da bi ostao na tome vidiku, da ne bi potonuo, da ne bi nestao!,., |

(ni о HN