Nova Evropa

С једне је стране, дакле, привредни развитак наше државедалеко јачи него што је био пре Рата на истом територију, те овај императивно тражи и више капитала, било за разне инвестиције било за финансирање самог процеса продукције; на другој страни, међутим, према тој повећаној потреби за капиталима, није било одговарајуће понуде, иако је у прво време изгледало да можемо из властитих средстава задовољити све наше потребе, те док је услед јачег привредног развитка потреба за капиталима бивала све већа, понуда је из наведених разлога бивала све мања, и тај несразмер између потражње и понуде капитала главни је узрок нашој данашњој кризи; а абнормална каматна стопа, која попут море притискује наш привредни живот, само је резултанта овог несразмера.

Изван сваке је сумње, да су и наше валутне прилике увелико утицале на данашњу кредитну кризу, Инфлација, започета још за Рата, кад су почеле циркулисати све нове и нове милијарде новчаница Аустроугарске Банке, настављена је у првим годинама наше нове државе. Мемогући на други начин покрити друге издатке, држава се задуживала ко; Емисијоне Банке, и на темељу тих дугова пуштане су оптицај огромне количине новчаница без икаква покрића, Као што је познато, у перијоду инфлације пораст цена у прво време не иде напоредо са порастом оптицаја, тако да се опажа стварни оптицај новчаница далеко већи него што привредне прилике то изискују. Наравно да тај вишак тражи све могуће начине да се пласира, те тако код свих држава које су имале јачу инфлацију видимо, барем за прво време, снажнији привредни живот, Под утицајем те инфлације ми смо у перијоду 1919-1923 основали далеко више индустријалних и трговачких предузећа него нам наша средства то стварно дозвољавају ; но чим је инфлација почела попуштати, већ године 1920, да нешто касније сасвим престане, ситуација се из темеља мења : оптицај остаје углавном сталан док цене непрестано расту. Последица је тог стања, да је новчани оптицај, иако не номинално а оно по својој стварној вредности и по својој куповној снази, све мањи, те ако целокупни новчани оптицај редуцирамо на његову златну вредност, видећемо да, док је концем 1920 изкосио 670 милијона златних динара, половином ове године његова златна вредност не износи више од око 334 милијона динара. Данашњи оптицај износи преко 6 милијарда динара; али ако узмемо у обзир да данашњих 20 динара одговарају куповној снази једног предратног динара, онда целокупни нат новчани оптицај представља куловну снагу од једва 300 милијона динара, односно по 25 предратних динара на појединог становника, док код других држава на појединог становника долази по 10 до 15 пута више. Ако се даде лако доказати, да

~

<

528