Nova Evropa
скусију, или у дишпут, с Енглезима, велика, управо страшна, незгода настаје услед тога што они не говоре, ни издалека, истим језиком... Нема два народа на свету који би по темпераменту и по менталитету били тако различни, да не кажем супротни, као ово двоје,“
а ево четири године откако живим у Француској, па хоћу да покушам да анализујем те основне разлике између ова два народа, које су после Рата већ у толико махова озбиљно претиле да помуте пријатељство и изазову политичке тешкоће. Да почнем мало поиздаље, са разликама у породичном и интимном животу оба народа.
Нема сумње да разноликост у схватању и у живљењу почиње, такорећи, већ од саме колевке, Бракове у Француској удешавају, више-мање, родитељи, и притом обраћају нарочиту пажњу на повољну финансијску ситуацију, У том су погледу Енглези много сентименталнији, иако их Французи увек представљају као људе грамжљиве за новцем и без идеала; у ствари, Енглез који иде за миразом губи много у очима својих сународника. — Услед тога, француски млади брачни пар везује, више него љубав, нека врста пословног односа, а и традицијонални култ породице као целине, за који | се у Енглеској слабо мари, јер тамо крвно сродство важи само уколико је у складу с личним, индивидуалним, укусом, Међутим, овај култ породице од велик г је утицаја на француске нацијоналне и интернацијоналне односе, У приватном животу, он спречава много пријатељство, ван породичног круга; а и гостољубље, осим у породици, мало познаје француска буржоаска кућа. Уколико и постоје неке везе са странцима, те се одржавају у кавани, по клубовима, и т.д. и не обавезују ни на што, Једно преимућство оваког организовања. друштва састоји се у томе, што на тај начин не долази до оне нарочите врсте снобизма која је добро позната онде где друштво, као у Енглеској, сачињавају покретне клике. Незгодно је, с друге стране, што се овака домаћа организација често изопачава у непотизам, и постаје извором занемаривања и лоших манира, чему се онда чудом чуде странци, који су целога свог века слушали о легендарној француској углађености, Британски менталитет тражи слободу у свима односима и приликама живота, па му не годи оваково заробљавање личности у границама родбинскога круга, Чак ни у Шкотској, дух задруге (племена, „сјап“), који је нарочито строг, не искључује пријатељство ван куће и гостољубље,
Донекле бар, баш услед овог недостатка жењења из љубави у Француској има мало деце, те се деци, као свему што је ретко, посвећује претерана пажња, појачана љубављу која би, под природнијим условима, имала да припадне жени, односно мужу. А детињство код којега се мати и отац често
562