Nova Evropa

- Alto nije ovde — niti su sad časi —

Niti je to tako, da se od tih misli duša moja 4158, 'Kad junakov kovčeg sada slava krasi,

Ili mu čelo mršti,

Pogledaj mač i zastavu na bojnom polju tome, I vidi svud oko mene Grčku i njenu slavu! Špartanac, radjan nekad na štitu svome, Slobodnije ne diže glavu,

Preni зе! (пе Grčka — ona је Бидпа!) Preni se, moja dušo! Seti se komu

Teži krv mojih žila i čega si tolko žudna, Pa podji ka svome domu!

U prah pogazi nedostojne strasti,

O ti, moje nedostojno žiće! —

Osmesi lepote i sve njene slasti

Neznani tebi biće,

Te ako za mladošću žališ, živet našto? Ovde je zemlja za časnu smrt tvoju: Hajde na ratište, gde ćeš znati zašto

Da padneš u боји!

Potraži — ono Što se ne traži već češće madje Vojnički grob, za te jedini spas;

I pogledaj uokolo, gde bi najradje

Da smrtni sačekaš čas,

.

Često su pravljene aluzije na gornje redove, kako je u пјma Bajron predosećao svoju smrt, naslućivao ono što će uskoro da se desi, Da li su tačne te okultističke sentimentalnosti pojedinih Bajronovih kritičara, to je veliko pitanje, naročito kod | jednog ovako pesimističkog pesnika, u čijoj se poeziji i prozi gotovo uvek govori o smrti, o prolaznosti svega, O Tfatalizmu, Ali ako ne sa te, gornji su stihovi interesanini sa druge strane, Interesantni su po onom iskrenom izražaju jednog skoro prošlog života, koji žali za izgubljenim vremenom, za neaktivnošću, koji žudi bar za grobom koji će na sebi nositi oznaku jedne borbe, jedne akcije, jednog koraka napred, kad je već život, hotimice ili nehotice, prisilno ili nehatno, bio lišen toga.

Sedeći danas ovako za stolom, iza njegova dela, iza celog jednog veka što nas razdvaja od njegovih dana, mi možemo samo da prajvimo pretpostavke, Jer ko zna, da nije bilo njedova– temperamerita i njegovih imstinkata, i Engleska bi možda imala jednog Robespjera, ako ne i jednog Вопарак и VioNe zna, možda . . .. . У = VAN, i je i bolje što nije tako bilo, A Sa M

Ма,

Ar

Vašington, avgusta 1924. а | Рагтоотс, ЈЕ 1

584