Nova Evropa

разумеју, да Енглезе у дну душе боли кад гледају Немачку прегажену. Они нас зову германофилима. А у свакој енглеској школи учи се, да је ружно ударати на човека који је поклекнуо и пао. Енглеска није допустила ни Прусима да прегазе Француску, после Наполеонових ратова; па се и сад држи исто онако као некад наспрам Немачке. Познат је случај са Енглезима и Бурима: у Светскоме Рату Бури су вратили Енглезима мило за драго, и борили се раме уз раме са својим недавним освајачима, —- само зато што су се ови држали лепо и помирљиво према њима у часу када су их били покорили. Игра оплемењује душу младога Британца, док Французи сматрају да спорт чини суровијим и да се мишићи развијају на штету духовних својстава. То додуше стоји, да се време проведено у игри мора одузети од времена за учење, а то опет значи да млади Француз просечно зна више него

млади Британац.

Живот у породици и боравак у школи тумаче најбоље оно што се сваком Британцу чини понајчуднијом цртом у карактеру Француза, — њихово држање у погледу страсти. Ако је у питању страст, такорећи све се прашта, Често ђаци у школи па имају своје љубазнице, које им понекад одаберу сами родитељи, —- толико је јако укорењено уверење да страсти не треба одолевати. Из истих разлога држе се девојчице под надзором какав би се у Енглеској сматрао недостојним. Човек убије своју жену, па се дешава да га суд ослободи, само ако може доказати да је био страсно узбуђен кад је то учинио. То нису претеривања, јер таких случајева има доста, Тако је, у мају ове године, могао свако на ривијери читати у новинама, како је један банковни чиноввик завео своју нећаку, која је живела у кући, па је онда, након читавога низа сцена услед овога, убио своју властиту жену: он је ослобођен иако није могао доказати да је убијство извршио у самоодбрани, а сам парох из места сведочио је противу њега. Овака трпељивост наспрам „злочина услед страсти" спада, како се чини, у навике расе. Изгледа, даље, да оволика осетљивост у погледу страсти не допушта да се осећај савлађује, тако да овај проблем, тако познат у тевтонским земљама, међу Французима и не постоји,

Понајвећа разлика која доводи до неспоразума између Велике Британије и Француске лежи у схватању домољубља, патријотизма. У Француској и то је страст, страст која је створила епску одбрану Вердуна, и која је можда најтајанственија и најнедокучнија тајна француске душе, доводећи у доба мира до шовинизма и преобраћајући један од најлогичнијих народа у сушто безумље чим се умеша ствар отаџбине.

564