Nova Evropa

je kroz kanale sentimenta a ne logike, kroz duh a ne kroz argumente, Progresivni putevi teži su od konzervativnih, Progresivizam znači stvaralački rad, nov napor, i požrtvovanje, Da čovečanstvo, da jedna njegova generacija podje tim putem, neopћадпо је рошеђпо да зе stvori potrebno raspoloženje i entuzijazam koji će pokrenuti masu, a taj su entuzijazam uvek stvarali pre ште се пебо parlamentarni dogmatici, Danas ima па milijone socijalista u svetu, no od tih milijona teško da su više od dva procenta pročitala do kraja Marksov »Kapital« {bilo iz dužnosti, bilo iz ubedjenja da »tako treba«), dok ih je bar dvadesetipet procenata postalo socijalistima čitajući Iga, Tolstoja, Ibzena, Gorkog, Šoa, Hauptmana, Fransa, Raskina, ili Dikensa. Znači li to, da su ovi drugi manji i lošiji socijalisti nego oni prvi; znači li to, da je Marks više uradio ma zajedničkom radu ka opštem progresu nego ovi drugi? Duh, energija, i ljubav ka jednom naporu, isto su toliko potrebni za uspeh kao i samo hladno, analitičko, gotovo polu-mehaničko, trošenje energije, Bajron je to instinktivno osećao, I onako isto kao što je bio pun sarkazma i iromije za klasikikatore i kalkulatore sa ljudskim strastima, kao što je to u filozofiji bio maprimer J, Bentam, ili ua politici Okonel, Ser Robert Vilzon, Kartrajt, Brugem, i Kobet, — iako su se oni. stvarno borili na istom irontu na kome i on —, tako je isto on, pun čovečamskog i višeg shvatanja, umeo da duboko poštuje Ser Valter Skota, tog konzervativnog barda Škotske, kome, izgleda, i kraj svih njegovih talenata ništa nije toliko imponiralo kao jedna baronetska kruna, ali koji je bio u stvari jedna poštena dobričina, puna boje jednog prošlog doba, Ili bi, na drugoj strani opet, Bajron bio najverniji i najodaniji prijatelj jednom toliko ekstremnom eksponentu radikalnih ubedjenja kakav je bio Šeli, ali čija ie duša ipak zato bila čista kao kap rose, Ono što Bajron nije trpeo, to je neiskrenost, hipokrizija, laž, ma u kom obliku i ma u kojoj količini, »Bajron ne napada vrlinu, već lažan osećaj, lažan idealizam, i lažnu veru«, kako kaže Fjues, On bi još i mogao da oprosti neslaganje sa njegovim ubedjenjima, ali nikad ne bi mogao da predje preko demagoške retorike, makar ona advokatisala i za njegova najličnija i najdraža stanovišta, Pesnik koji je pevao: I wish men to be free As much from mobs as kings, from you as me.

(„Вол Јчап«) —,

(»Же т da ljudi budu slobodni, Isto toliko od rulje i od kraljeva koliko od mene i od vasl!«),

pisao je u isti mah svom prijatelju Hobhauzu (Нођћоцзе, poznije Lord Broughton), kada je ovaj stupao na prag svoje po-

574