Nova Evropa

Ispod tvoga Фтопа зуе оба

I nazva je tvojim пштоуша,

Те si prašak svaki oživio, Маса ба umnjijem sjememnom -—d Ti, te kmjidću držiš muirobitmu,

U koju su sudbe upisate Mirovima i umnim tvarima , , .«

Samo su velike stvari ovako uzvišeno nadahnute, Nadahnutijih vizija u pohvalu Boga ima samo u večitim psalmima (poimence u stočetrdesetosmom i stopedesetom), u Podraž avanjulsusu Hristu, (u Mističkim Ljubavima Svetoga Franje Asiskog, »Rig-V ekle« nemaju često tu vrstu »жаpaljenja«, I kao religija i etika, i kao slika, zamah je зпагап, polet vrlo visok, i vizija vrlo slikovita, sjajna, i urešena, To je Mitava arhitektonika i simfonija: i vidi se i čuje i oseća, Uzvišeno osećanje Boga dano je hendelovski i bahovski; sa embaterijom, sa svečanošću i mirnoćom, kad kako treba, I vizija je, uglavnom, cela: Njegoš je obuhvatio ceo »krug stvari« Tako isto ima velikih alccenata i uzvišenih tonova iu monolozima igumana Stefana; naročito u onom kad glavari sede oko vatre, kad se pomalja velik i krvav mesec i jak se zemljotres oseti; i, JOŠ više, u monologu na Badnje Veče kraj vatre od badnjaka koju djaci malaža, U prvom slučaju je i sama scena veličajna: stari i slepi iguman sa glavarima sedi kraj vatre koja sa Lovćena liže u nebo, sa visokog i u noći stravnog Lovćena, ikoji kraljuje nad morem i planinama; izlazi velik i krvav mesec koji fosloriše ceo prostor, i stvarima i moćnim planinama uokolu, dogadjajima koji se spremaju i ličnostima Које ih spremaju, daje nešto mistično, stravično, i teško; jedan jak kratak zemljotres svu tu zemaljsku i kosmičku grandijoznost napravi Još grandijoznijom, tajanstvenijom, i stravičnijom. Ćutanje i univerzalni mir, zaim, samo se čuje brojanje igumanovih brojanica, Iz fakova ambijenta zabruji onda, kao u Eshila ili Sofokla, igumanov religijozno-fiozofski glas, i monolog:

„Ја jmadem osamdeset ljetah; Otkako sam oči izgubio,

Ja sam više u carstvo duhowah ... Ja: sam тапобо 'obiš& svijeta, Najsvetije nebeske hramove,

Što je zemlja nebu mpodigmula ... Smiješna su svojstva maše zemlje, Ритата је (udijeh promjenah, Priroda se svakolika plta: Sunčamijem čistijem milijekom;

U plamen se i ono pretvara,

12