Nova Evropa

izmedju severne i južne pole Jadrana, Rimskim Ugovorom Italija je onda dobila i dru g.o okno na Balkansko Poluostrvo, i to najvažnije, čiju je važnost tačno procenio naš poznati stručnjak _ G. prof. Stevo Ostermam, čiji su radovi Db5»ItalijaijJugoslaу зја па Јадгапи«, »Вотђа о Јадтап 1 о Ваго =“, te „Епјека1! Јибог!ам1ја«, 1920—1921) рто5зи ч nas gotovo i nezapaženi! Sa prvim mirom Italija je postigla da Jadran strategijski postane »mare nostrum«, — njemim morem; sa drugim, da pcstane takovim i privredno, Dolista puna, savršena talijanska pobeda, koja se, sva je prilika, venecijskim pregovorima, koji su u toku, i sastankom Musolini-Ninčić, koji je nedavno održan, ima još da upotpuni i zaobli,

General Gjardino, u svom predgovoru Bertolinijevoj knjizi, kazao je, da Reka »jest, i da će uvek biti, bojna tvrdjava«, i time je on, od pozvanih najpozvaniji, čisto i bistro izrekao, za čim ide »la pid grande Italia«, i šta je postigla novim ugovorima,

Bertolinijeva knjiga, osim baš spomenutog predgovora, ima kratak prikaz povesničkih pretpostavaka Rečkom Problemu, i deli se na četiri dela, Prvi deo, koji niže dogadjaje od pobede na Vitiorio-Veneto pa do političkog prisajedinjenja Reke Нашћ, ima sedam poglavlja, u kojima pisac, glatkim i lepim stilom, iznosi sve važnije nacrte i osnove za rešavanje Rečkođa Pitanja, kao i sve što je službena i neslužbema Маџја родитоја да se to pitanje reši na način za nju najkorisniji, Makoliko da pisac nastoji da bude objektivan, on ne može da takvim ostane; naročito već sama reč »Hrvat« (»Croato«) deluje na njega kao crvena Ктра па bika, te govoreći o kratkom, prekratkom, vladanju Hrveta na Reci, ne može a da ih ne uvredi prikazujući ih kao »naoružane horde«, koje su navalile na grad; i isto tako ne može da govori mirno o delovanju talijanske vlade pod Frančeskom Nitijem, što je donekle i razumljivo, jer je naš pisac uvereni fašist, Drugi deo knjiće posvećen Je geografskom i vojničkom položaju Reke, njezinoj luci, njezinim obrtima, novčanim zavodima, trgovinskim društvima, saobraćajnim sredstvima po kopnu i na moru, i ekonomskom sistematizovanju Reke, U trećem delu navedena su dokumenta o rešavanju Rečkog Pitanja: razgovor Vilzon-Osojnak ma pariskoj konferenciji (dama 14, aprila 1919), poslanica Vilzona Talijanima o Jadranskom Pitanju, i odgovor G. Orlanda; dnevni red Rečkog Narodnog Veća od 26. aprila 1919; protest ovoga upućem Klemansou, od 5, juna 1919; zaključci interalijiranog Istražnog Poveremstva o sukobima na Reci, meseca Juna 1919; okupacija Reke od strane legijonara, dana 12, septembra 1919, pripovedana od generala Pitalunga; konačno, osnova Predsednika Vilzona o granicama Italije na Jadranu; osnova rečkih zastupstava i Zapovedništva Legijonara predložena Pariskoj Mirovnoj Konferenciji; »modus vivendi«

29