Nova Evropa
19; 20,
28 . Philopatris: »Reka {Fiume) il diritto storico јибозјауо, riposta а
30.
Nepoznati: »Due parole sul passato e sul! avvenire delle isole del Quarnero e delle coste adiacenti«, — Zagreb (izdao odbor Narodnog Veća za okupirane krajeve) 1919;
Osterman Slfevo: »Rijeka — Novi Dubrovnik, svijetla ekonomska, kulturna, i politička budućnost Rijeke-Sušaka«, — Sušak, 1923;
Ртој. Miloš Parenta: »Italija-Jugoslavensko primorje«, — Zagreb, 1919;
Guglielmo Ferrero« — Zagreb, 1919;
. Dr, A. Smodlaba: »Les revendications territoriales Yougoslaves«, —
Paris, 1919;
. Prof. Ferdo Šišić: „Hrvati i Magjari, Rijeka i riječko pitanje, dva pre-
davanja«, Zadar, 1913;
. Pro}. Ferdo Šišić: »Abreddć de lhistorie politique de Rieka-Fiume«,
— Paris, 1919;
. Lujo Vojnović {pod pseudonimom) J/yricus: »Dalmazia e Italia, Con-
sidli ed avvertimenti«, — Roma, 1915;
. Lujo Vojnović: »L' ora della Dalmazia«, — Firenze 1915; . (Odbor Narodnog Veća za ohbupirane hrajeve): »Le littoral yougoslave
де 1 Adrjiatique« {u redakciji M. Rojca) — Zagreb, 1919;
1, Gavazzi Dr. Arihur: »Les nationalites sur le littoral yougoslave«;
2, Dr. F. Šišić: »Appercu de 1 histoire du littoral oriental de T'Adriatique«;
3, Dr. B. Vodnib: »La civilisation yougoslave sur } Adriatique«;
4, Prof. Filip LuPas: »La Yougoslavie ćconomique«;
. (Odbor Narodnog Veća za ohbupirane hPrajeve): Spomenica Istarskih
Jugoslovena za mirovni kongres u Parizu, u redakciji Vladimira Mazora, sa prilozima; prož, N, Žić: »Podaci iz geologije i geografije; iz povjesti istarske, i statistika narodnosti u Istriji«, 1910; prof, Dr, Tenfor: »Jezik u Istri u prošlosti i sadašnjosti«; prof. Vj. Spinčić: »O radu Talijana i austrijskoj vlasti protiv Jugoslavena«, — Zagreb, 1919;
. (Odbor Narodnog Veća za ohbupirane Frajeve): Dr. Hugo Verh: »Cenni
etnogralico-storico-politici sulla Dalmazia«, — Zagreb, 1919;
(Odbor Narodnog Veća za ohupirane Prajeve): »L Adriatico Jugoslavo«, politički tednik za informaciju inozemstva, Zagreb, 1919—1920, pod uredništvom Dra, Huđa VerPa, oveći i omanji radovi: prof, Dra, Ladislava Polića, Filipa Lukasa, Ferda Šišića, Dra. Pefra Karlića, Vladimira Nazora, Dujma Gjiromete, Stjepana Ilića, i drugih,
Rimski Ugovor prihvaćem je u mašoj Skupštini dana 19.
lebruara 1924, sa 124 protiv 24 glasa od ukupnog broja od 314 zastupnika, Italija nije ni iznela ugovor pred parlamenat, nego samo pred Ministarsko Veće, koje ga je prihvatilo jednoglasno. Musolini je tom zgodom izneo obrazloženi izveštaj o tome, zašto i kako je došlo do ugovora, te je izmedju ostaloga kazao i ovo: »Politički razlozi Ugovora me trebaju posebne ilustracije, Od preveć dugog vremena Rečko Pitanje bilo je kao neka vrsta gvozdenih vrata, koja su nam prečila neposredni pogled i dodir
31