Nova Evropa

Страна Umetnički pregled: Izložba P, Dobrovića, u Pragu (KG Sirajnić}) . о а OE) OU | O пао а те а (88. Kmom»xesHa KpoHmKa: „The Slavonic Review" (—_u—) Ser Valtera Skota „Hasanaginica” (—č—) „, . . . 94 Политички ин привредни егојизам јесте зло које је претеча рату. Услед разних комбинација оно мења облик и величину, али у ствари остаје исто. Тај се егојизам још увек сматра освештаним као каква религија; али та религија, мењајући цигло своје храмове, и своје свештеничке саборе, неће никада спасти људски род. Треба да знамо да, као што нам, с помоћу науке и трговине, оживотворење јединства материјалног света даје моћ и снагу, — само оживотворење великог духовног јединства човечанства може донети нам мир.

Р. Тагоре (у својој књизи „Стваралачко јединство“). Broj 4. (i. Februara 1925),

Naše Primorje и његове луке

Naše тоге (6) оси не и ери оваке река U 0 JOJ Наш лучки проблем (И. Белин), . . . .,.. . ,. 99 Brodogradilište u Kraljevici (H. V,Kaponi). „ , . . 103 Купалишта и летовалишта на Јадрану (Д. Алтман) 110 Дубровник као лечилиште (Њ. Орлић) . . . . . . 113 Z. Vekarić: Današnji Dubrovnik (četiri: pesme). . 117 Politički pregled: U kortešaciji(ĆJ. . . . „ . . 121 Primena Zakona o Zaštiti Države (V, IM" Mukicević)) |. POM JD ON 0 21126

Збогом поље, збогом море, Збогом драга душо моја, Нек по теби други плове, A ja јадан зовем море...

Песма далматинског рибара,

.,. Sto se liče Jugoslavije, osećam зе veoma nesrećnim, Flere possim, juvare non — plakati bih mogao, ali ne mogu pomoći. Tamo kreću stvari sa zla na gore. Ne čovorim kao pristalica ili prijatelj ikoje stranke, jer nisam pariizan,.. Za Jugoslaviju se ne može reći drugo do da se ne vidi znaka u pravcu samouprave, čiste uprave, i povraćanja ka normalnim ekonomskim prilikama (tri merila po kojima treba prosudjivati stanje i napredak novih država), Štaviše, u Jugoslaviji se stavljaju zapreke na put onima koji nastoje da se dodje do č.ste uprave... Zemlja bez istinske samouprave i bez čiste uprave ne može da izgradi ni svoj ekonomski napredak, ostajući bez moralnog i materijalnog kredita u svetu...

Siton-Vatson

{u svom govoru u Čikagu, pred Čehoslovacima i Jugoslovenima, 4, januara 1925).