Nova Evropa

| Stalno huškaju svoje mase protiv Bugara: oni su »ljudožderi«, i

»nisu Sloveni«, Češki vlasnici draže svoj narod protiv Poljaka, poljski protiv Čeha, Talijani rade slično, Rumuni isto što i svi ostali: stalo upozoravaju svoje neuke mase, da su im drugi narodi krvni neprijatelji; a ni jednima ni drugima, ni svima vlasnicima naroda Stare Evrope, sve to ništa nije smetalo da se pred zajedničkom opasnošću u koju je zapao ćar, njihov kumir, nadju svi na zajedničkom poslu, U trenucima velikih opasnosti, kapitalisti celog sveta obustavljaju konkurenciju i udruženi polaze ma zajedničku borbu protiv svojih rodjenih naroda; u tim trenucima oni nisu u stanju da sakriju svoju internacijonalnu solidarnost ni od najnajivnijih očiju, Zato su ti trenuci od presudnog značaja: oslobadjaju narodne mase od začaramosti u kojoj ih vlasnici neumorno drže; jer se tada tako opipljivo može da oseti i uvidi, da je jednom bankaru malkoje rase uvek bliži i miliji takav isti bankar makoje druge rase nego njegov sunarodnik koji nema para, i da oni oboje u radniku svoje nacije vide samo jedan neiscrpan, živ objekt za iskorišćivanje. Tada se bajkama o »patrijotizmu«, o »majci wotadžbini«, o »ботдој prošlosti«, nemilostivo iskezi gruba, bezdušna đigura Mamonova; »sve su to prazne priče«, govore u tim momentima činjenice, Ali paklena dreka raznih agenata pokušava da brzo sakrije taj nemi govor golih činjenica; mase nemaju kad ni da se prenu iz svoje začaranosti, i sve ostaje po starom, Sve u znaku kaotične i anarhične »harmonije« Kapitala, U jedinstveni front protiv opasnosti koja preti zajedničkim interesima, Kapital unosi i puno separatnih i posebnih, sebičnih, pretenzija sviju svojih nacijonalistički ogradjenih frakcija, U tome i jeste пјеgova fatalnost, U kvascu svojih uteha i napredovanja nosi Kapital i klicu svoje propasti, i Iternacijonala Rada, kojoj je namenjeno teško nasledstvo, s velikim mukama izlazi polako ususret svom grandijoznom zadatku,

Da bacimo još jedan pogled i na nekoliko internacijonalnih manifestacija u našoj spoljnoj i unutrašnjoj politici, koje su tesno vezane s radjanjem Antiboljševičkog Fronta, Jugoslovenski vlastodršci dočekali su raširenih ruku formiranje Amtiboljševičkog Fronta, i uveli su svoju zemlju u njega bez imalo predomišljanja, jer im je došao kao poručem da im omogući učvršćivanje slabog položaja u narodu pojačanjem najdivljačnije reakcije, — on im je pružio neku vrstu medjunarodne sankcije za sva bezakonja koja su počinili, i koja će još počiniti, prema svom narodu, Prvu vest o stvaranju fronta doneo je sa sobom u Beograd čuveni gospodin Spalajković, koji prema Rusiji gaji jednu mamijačku mržnju, U to vreme dolazi na dnevni red rekonstrukcija kabineta, — trebalo je prineti na žrtvu gospodina Ninčića, Ali se ovaj srećno spasava, samo što je prinudjen

76