Nova Evropa

pripadnici HRSS i kako će se postupati prema njima pri budućim izborima? Rešiti se ova pitanja mogu samo na bazi Zakona o izboru narodnih poslanika za Narodnu Skupštinu, u vezi s drugim zakonima; i to, svako. rešenje mora biti osmovano na pisanom pravu, jer je advokatisanje u zemlji doteralo već došle, da je pravo postalo prosto oružje kojim se pokriva ono što se inače opravdati me bi moglo, Ovde sada treba naročito istaći da ko se zakomom služi da bi postigao nedozvoljene ciljeve a nedozvoljen je cilj, da upravna vlast utiče na izbore za ђиdući parlamenat — ne radi moralno, pa ni zakonito u dubljem smislu te reči, jer zakon Ima samo jedam cilj: održanje pravnog poretka, a ne korist jedne grupe, niti njezine egojistične svrhe.

Šta Je upravo vlast pri provodjenju izbora, kakav joj je položaj i koje su joj funkcije, to nam kaže sa m o Zakon o izboru narodmih poslanika, Na tom pravnom temelju mora se odmah reći: da je upravna vlast gotovo eliminirana iz izbornih radnja, a ukoliko i ima ikakove funkcije (naprimer, briga za izborni materijal), te su funkcije posve tehničke i sporedne maravi, Zakonodavac je namerno skrupulozno nastojao eleminirafi svali uticaj upravnih organa na rezultate izbora, pa je za organe policijske predvideo, da ne mogu biti ni kandidovani [osim ako su prestali biti policijski činovnici godinu dama pre raspisa izbora) {čl, 150, Zakona o izboru narodnih poslanika); a po članu 96. istog zakona se policijski činovnici, ako bi isticali kandidate, ili uticali inače ma sastavljanje liste, kažnjavaju gubitkom službe.

Svu je delatnost za izbore, i oko izbora, zakonodavac preneo na posebne izborne organe, Ti organi, vezani samo zakonom, dejstvuju nezavisno od upravne vlasti, koja im ide na ruku samo onda ako to izbornim organima treba, na njihov izričit zahtev, Obilaženje je dakle zakona, alto izvrštoci upravne vlasti, zaobilaznim putem, ipak hoće da utiču na izbore nekim »Obznanama«, Zakon o izboru narodnih poslanika revidiran је (novela od 10, VII 1922) posle »Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi« (od 2, VIIL 1921), pa bi zakomnodavac, da je hteo da upravnoj vlasti na temelju tog ranijeg zakona u izbornim radnjama dade neke ingerencije, to sigurno bio spomenuo, kao što su odredbe u duhu tog ranijeg zakona ušle u docnije zakone o činovnicima,

Držimo, prema tome, da je neosporno ovo: da akt, koji je u saglasnosti sa Ministarskim Savetom izdao Ministar Unutarnjih Dela, tzv. »Obzmana«, sama po sebi na buduće izbore nema i ne može ima}ž}i nikakova neposredna dejstva, Najmanje može taj akt biti temeljem, da se zabrane liste HRSS, ili da se spreči glasanje za kandidate koji su pristaše

78