Nova Evropa
вак динара није био сталан, и то је лоша страна ове промене у курсу. Док се око половине фебруара долар био спустио на 75 динара, мало касније наступио је поновно пораст, тако да. смо половином 1924 имали долар са истим курсом какав је био и почетком 1924. касније је, то је истина, ситуација постала. боља и курс је ишао правцем константног пораста динара, о иако је поправак валуте износио око 30%/0, ми — како рекосмо — објективно судећи не видимо никакова поправка. у нашој привреди. Штавише смемо тврдити, да је у прошлој години наша привреда доживела толико трзавица и потреса да укупна годишња биланца износи знатан минус. Доста је ту споменути, да кредитна криза није попустила ни за длаку, и да интересна стопа управо при концу године бележи рекорде ; а без снижења каматне стопе, на ниво који би омогућио пословање, нема ни говора о сређивању привредних прилика. Беспослица, која се код нас од пре две године први пут јавља. у већој мери, хвата све више маха, и концем године било је далеко више људи без намештења него што их је било на почетку године, А беспослица, у много случајева, није друго до последица кредитне кризе, која знатно рестрингира пословање. Ово је опет последицом пораста динара, који неким индустријама онемогућује конкуренцу с иностранством. За многе хиљаде оних који уз најбољу вољу не могу да дођу до посла и зараде, слаба је утеха што динар расте, поготово ако је том њихову бадавадисању главним узроком пораст динара. Иначе, нема сумње да је пораст динара главна карактеристика нашег прошлогодишњег привредног живота, и да тај пораст заслужује највећу пажњу наше јавности, Само, треба пажљиво и свестрано испитати узроке тог пораста, па he се онда лакше разумети и његове последице. — Главни елеменат који утиче на курс једне валуте јесте однос између потражње и понуде девиза, односно стање платежне биланце поједине земље. У нормално време, код држава сређених привредних прилика, активност или пасивност платежне биланце није утицала на курс валуте будући да су се разлике између понуде и потражње подмиривале било притицајем ефективног злата било иноземним зајмовима. Стога се, како рекосмо, код већине предратних држава, повољно или неповољно стање привреде није никад јављало на курсу дотичне валуте, могао је увоз знатно порасти или пасти, и извоз исто тако, то се на самој валути није опажало, Али код валута које немају ослонца у злату, те код којих злато не врши коректуру платежне биланце, стање ове платежне биланце увелико утиче на курс валуте, и то тако да код активне платежне биланце изазива пораст а код пасивне пад. Ако иначе код дотичне привреде не постоји какова институција која настоји да регулише курс девиза, осцилације у курсу могу да буду и велике
86