Nova Evropa

мир и напредак у свету, На америчкој страни прихватили су ове идеје, и ступили активно уз покрет, најпозванији јавни радници и универзитетски наставници, на челу са зачетником славистичких студија у Америци, Кулипем (Агсћђаја Cary СовНабе), који у неколико пропратних речи баца поглед на досадатање спорадично и недовољно интересовање својих ужих земљака за словенске народе и њихове духовне тековине, те поздравља ново доба које ће, како изгледа, наћи и у Америци одушевљене испитиваче и ђаке и за словенске ствари као што је нашло за друге гране науке и уметности, |

О свему овоме читамо y nocemibeM Opojy „The Slavonic Reмем", која је, откако смо њену прву свеску приказали нашим читаоцима (у броју од 11. јула 1922 „Нове Европе“), изашла као 8. свеска (Ш књига) у децембру 1924. У првоме чланку те свеске има уједно и ошпиран приказ једнога од нових америчких уредника, Р. Кернера, О славистичким студијама у Америци, досад вероватно најпотпунији и најинструктивнији извештај о овоме предмету.

Иначе је ова свеска уређена, као и све досадалиње, с пуно разумевања за потребе енглеског читаоца којега треба заинтересовати за ствар; хоћемо тиме да кажемо, да је часопис жив и занимљив, и да није само сух компендиј научних истраживања, која су можда корисна за нека далека поколења али поред којих би Британци и Америчани и даље оставили Словене пострани, и мислили о њима да су барбари о којима не вреди волити рачуна, И у том погледу би „Словенска Ревија“ Ситона-Ватсона и другова могла послужити примером свима осталим славистичким часописима.

Од чланака који се тичу непосредно нас Југословена, у овој последњој свесци, наводимо кратку студију Д. Ло-а о Скотову преводу „Хасанагинице" (види о томе идућу белешкуј, и (Дра. С.-Ватсона) политички преглед о догађајима у Југославији (који су деломично, у преводу, репродуковали неки наши дневни листовиј,

— ~ =

Ser Valtera Skota „Massanaginica“,

Poznata je povest »Hasanaginice« i mjenih prevoda па evropske jezike; o tome Je i kod nas i na strani mnogo pisano, što bi — kad bi se sve skupilo — dalo lepu i zanimljivu knjigu. Jedna, možda jedina, neobjašnjena stvar u celoj toj istoriji bila je dosad: prevod ma engleski »Hasanaginice« od Ser Valtera Skota, Znalo se, da je Skot preveo ovi našu narodnu pesmu (i to sa Geteova prevoda) u svojoj mladosti, ali se mislilo da Je tog prevoda nestalo, Sad je došao jedam Englez, upravo opet

95