Nova Evropa

Књига ХЕ. Број 5. 11. фебруара, 1925

Политика и уметност,

Гетеова. реч о „Politisch Lied, pfuil ein darstig Lied", изговорена на основу народне мудрости, тешко да је пристајала боље уз доба и место где је постала него што пристаје данас Уз прилике у нашој земљи, Наша се политика несамо срозала на најпрљавији и најсуровији занат, него је постала поводом и предметом патолошке похоте за чашћу и влашћу, на једној страни, а најодвратније спекулације и похлепе за новцем и лаким животом на другој, То се боље него икад видело и сад при изборима, када се на 2000 кандидата отимало о 315 мандата, нетолико, наравно, ради посланичких дневница колико ради могућности и изгледа што их посланички мандат отвара у погледу интервенција у корумпираној и подмитљивој средини у којој смо приморани да живимо и радимо, Некултурни и нецивилизовани као што смо, наш је народ морао одувек трпети да му судбином управљају професијонални политичари, тојест људи дилетанти који нису ништа озбиљно свршили, него су само свашта почињали, па се онда „одали" политици; али никад још нисмо стајали у том погледу тако зло као данас, кад бескарактерност и поквареност наших „државника“ и „вођа“ траничи често зликовачким и разбојничким инстинктима и навикама, а њихова неспособност и уображеност кретенизмом и мегаломанијом, Људи на министарским столицама пљачкају државу гдегод могу, и деле јавно звања и положаје међу своје присташе и плаћенике; а њихови доглавници, почевши од начелника и великих жупана па до обичних цариника и подворника, поступају с народом и са странкама као са стоком, уцењују службено и полуслужбено, или дивљачки ударају, уз асистенцију неодговорних оружаних руља, на мирне грађане и народне посланике, Плени се и прогања штампа, и она „најдржавотворнија“ и најлојалнија, ако се усуди да пише противу режима и његових злоупотреба, док се партајској режимској штампи пушта да некажњено напише сваку лаж и сваку клевету, да нападне на сваку приватну и јавну установу, ако јој нису по ћуди, па чак и на саме државне судове, Човек би најрадије окренуо главу, и учинио се слеп иглух за све што

129