Nova Evropa

месеца, да надлежне у Бечу наговори да напусте посету Надвојводе Босни; али је он ишао, само информирања ради, заједничкоме Министру Финансија, Дру, Билинском, а не званично у Министарство Иностраних Дела, и његово. · упозорење, које није почивало на неким подацима о какој завери, него само на узбуђењу које је у то доба захватало широке кругове Југословена у Двојној Монархији, било је завијено у веома опште изразе, те није имало никаква ефекта.

„Цели чланак Г. Јовановића написан је без велике пажње, по сећању, што прави утисак да је његов писац потпуно смео с ума шта све садрже овака признања, Али је Г. Јовановић за последње две године био председником Југословенског Парламента, а у Радикалној Странци заузима тако угледно место да је прошлог лета био позван од Краља да образује владу, па је у последње време често и јавно означиван као највероватнији последник Г, Патића, Јавно мњење има дакле несумњиво права ла се нада, да ће обоје, и Г. Јовановић и његов шеф, Г. Пашић — који је и сад, као што је био онда, председник владе — дати изјаву, доста јасну да разреши кривице њих и њихове другове, и да их ослободи обеде што је противу њих дижу њихови непријатељи у Енглеској и у Немачкој, да су знали за злочин који се има извршити у Сарајеву и да су му ишли на руку.

„Будући да сам за све време Рата развијао нарочиту активност заступајући гледиште да је званична Србија потпуно невина, осећам сг утолико више обавезним да исто тако јавно изнесем и супротне тврдње, кад оне потичу из тако добро обавештених врела, те да подвучем потребу да се ствар што пре објасни,

„Све ако се искази |T, Јовановића и не буду могли побити, то не би ни у којем погледу изменило две основне чињенице; 1) да је једно од главних настојања аустроугарске политике у годинама пре Рата ишло затим, да изолује и покори Србију, и 2) да се је политичко незадовољство, које је граничило буном, ширило посвуда у јужним крајевима Аустро-Угарске, као последица аустромаџарске племенске политике, и без икакова обзира на акцију званичне Србије, Али треба одмах додати, да би немоћ Београда да да довољно објашњења несамо утицала на наш суд о догађајима који су се збили непосредно пре Рата, него — што је још много важније — и на наше држање према званичној Југославији данас, јер њеном судбином управљају исте страначке вође који су били на влади јуна месеца године 1914,"

197