Nova Evropa

у Средњем Веку. Али све је то далеко од нашег појма штампе,) Данашња штампа, која удружена са модерном техником, паром, светлошћу, електрицитетом, ротацијоним машинама, телефонима, кабелима, и т, д. просто ствара нове светове, старим би народима исто онако чудновато изгледала, као што нама звучи невероватно при учењу физике: да светлост пролази 300.000 км у секунди, па ипак бисмо, ако би нестала нама најближа стојећа звезда, прве вести о томе примили тек након три године дана, а евентуалну пропаст поларне звезде сазнали бисмо тек након 32 године! Пратећи данас штампу човеку се и крвоток чисто убрза, живци му се потенцирају, — човек не живи данас само животом својим и своје најближе околине већ животом целога света, При свем том, и у овом погледу могла би држава новим законом нашој још довољно неразвијеној штампи изаћи насусрет, подизањем нових радијотелеграфских станица, уступањем уредништвима бесплатне карте на жељезницама (дефинитивно, и без свакојаких прекида), првенством на пошти и телефону,и т.д..

И трећи елеменат модерне штампе, њезина јавност (риђ|саз) показује исто тако огромне напретке у свима правцима; али га је држава кадра потпомагати не директно, већ само индиректно, Залуд сва модерна техника, и пара и електрицитет и жељезница и све, ако је писменост у ширим слојевима друштва још примитивна, Па и ова би била узалудна, ако би маса стајала изван политичких и грађанских права, изван демокрације и јавнога живота. Демокрација и штампа иду напоредо. Догод су народне масе само статисти и посматрачи јавнога живота, немају оне великог интереса да се о њему информишу и да га стално и пажљиво прате, Тек кад иступе из политичког пасивитета, интересоваће их јаван живот јаче, интензивније. А то пружа могућност и јачем и интензивнијем развитку штампе. Онда и обратно, штампа упливише на одгој својих читалаца, и политички живот развија политичку и нацијоналну свест у масе, У целом културном свету, па и код нас, штампа се развијала напоредо са политичким ослобођењем; што је већа политичка слобода штампа је све бујнија и јача, а у доба реакције она све већма опада. За илустрацију тога, колико је данас јавност светске штампе због развијеније демократске свести и писмености унапред коракнула, може се навести, да су светски листови у току још прошлог столећа излазили у највише 6—7— 10.000 примерака, док данас „Ре Раг!з1еп" излази у 1,500.000, „Ра: у Mail" y више од !,000.000 примерака. У самом Паризу излазило је, године 1910, тридесетичетири политичка дневника; а код нас у Београду, према гореспоменутој књизи Скерлићевој, излазило је свега 15 дневних политичких листова, што према Паризу није тако ни мало, По статистици пак од године 1921,

240