Nova Evropa

било је у нашој краљевини 218 политичких и привредних листова, од којих пада 28 само на Београд, 35 на Загреб, а 21 на Љубљану. Позната је ствар, да смо ми Словени народ који натиње демократизму и слободоумљу; другим речима, народ који радо политизира и критикује, Стога је и разумљиво да је, с одомаћењем писмености код нас, јагма за читањем новина постала страшћу“) Ово има својих добрих страна, али и својих недостатака, и по саму штампу. Јер док с једне стране влада хиперпродукција, која никако не одговара стварној потреби, дотле, с друге стране, немамо свога „Тајмс"-а или „Тан"-а, који би пред страним светом нашу југословенску свест и мисао репрезентовали., Наша штампа врши додуше огроман утицај на стотине хиљада људи, грађана, родитеља, младића, ит, д,; али је тај утицај локалан. Чим се буде дошло до једног или два главна представника југословенске мисли, постаће и наша штампа светскога гласа, Што се тиче јавности, то нам је, дакле, најпреча потреба. Штета само што се она не може остварити никаквим, па ни најсавршенијим, законским пројектом; њу ће држава остварити једино унифицирањем наставе, подизањем писмености у народу, и увлачењем ширих народних слојева. у јаван политички живот,

Вратимо се сада на за нас најважнији елеменат штампе, на њезину слободу (Иђегбав), Њу је сам Видовдански Устав

у начелу загарантовао, а нови закон, који нами Уставу изглед ставља, имаће само да специјализира. слободу писца, уредника, штампара,и т,д, да утврди границе и одговорност ENE | : —

#) Војислав Илић карактерише ову нашу особину у згодној једној

несми; „Србин у рају :

Умре један Србин, не зна се од чега, Али Господ прими у наслеђе њега, И рече му Господ; „О љубазни сине, Доспео си ево у рајске висине!

Ево овде има блага свакојака,

И учених људи и добрих јунака.

Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души".

А. Србин ће њему; „О Господе јаки,

Ја бих жељно иск'о новина ма каки',

У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде".

Окрене се Господ анђелима редом,

И затресе тужно својом главом седом, „Подајте му", рече, „а шта друго знамо, Та то јадан Србин и разуме само!"

241