Nova Evropa

ће пројект Закона о штампи израдити у споразуму с Југословенским Новинарским Удружењем, Дакако, и то је обећање

прекршено.

Сам експозе Господина Министра најприје — ад captandam benevolentiam — наглашава начело слободе штампе, али усваја у исти мах и све изнимке како их је Устав дозволио од тог начела, чему се, како рекосмо, са строго уставног становишта не би могло приговорити, Али како их усвајаг — Ево како. У складу с Уставом, каже: „Забрану из члана 13, Устава врши прва надлежна власт; али је дужна за 24 сата спровести забрану штампаног дјела суду, који мора за даљих 24 сата оснажити или поништити забрану." То је тачно, Но сад долази нешто што се противи Уставу. Позивајући се на прелазна наређења 138, члана Устава, овај нацрт усваја забрану штампаног списа, тобоже у смислу члана 13, Устава, несамо ако садржава увреду владаоца, или Народне Скупштине, или страних државних поглавара, већ и „ако се њиме изазива мржња противу државе као целине, верски и племенски раздор, и т. д.“, иако се у Уставу изречно каже, да прелазна нареЂења Устава престају са доношењем дотичних закона, који регулишу односе на основу самога Устава (из којега, у овоме случају, долази у обзир само члан 13. који је јасан и разговетан). Још горе стоји с оним што овај пројекат Закона додаје, односно намјесто протууставно испуштене ставке умеће, Додаје, напримјер, ову ставку: „Против ријешења судског о забрани може се тужени и полицијска власт жалити вишему суду“. — Док Устав познаје само једну судску инстанцију (као призивну инстанцију према управној власти), и тиме хоће да каже, да се судско ријешење сматра правомоћним и коначним, непобитним, дотле Закон о штампи (овај пројект) одузима ријешењу суда ту снагу, и даје прилике још и другој судској инстанцији, да прво судско ријешење поништи, те призив од управне власти на судску власт учини илузорним, У пракси, то би изгледало овако: ми, рецимо, у каквом дневнику критизирамо политику Г. Пашића, односно данашње владе; у том писању — које може бити чак и врло благо или опортуно — нема критерија ни за какав деликт, но ипак управна власт квалификује ово писање као, рецимо, увреду владаоца, и забрани дотични број дневника, Претпоставимо сада, да се управна власт држи закона, и да забрану за 24 сата спроведе суду; претпоставимо даље, опет повољан и законит случај, да суд за даљњих 24 сата поништи забрану, јер, дакако, у дјелу нема критерија злочина увреде владаоца ни уопће злочина ради којих би Устав (и по њему Закон) дозволио забрану новина, Већ тиме, што по томе уставном и законитом поступку остаје забрана најмање 48 сати на

232