Nova Evropa

снази, настаје само по себи велика штета за дневник, али, по овом пројекту није поступак тиме још свршен; по њему, управна власт има право да се и против тог судског ријешења даље жали вишој судској истанцији, а како за ову није одређен рок до када мора донијети ријешење, то може да се цијела ствар завуче и године, Довољно је, међутим, да та ствар потраје само 8 дана, па да дневник, над којим је након укупно десет дана дигнута забрана, нема више актуелности, Нека се с једним дневником, поготово с оним који је упућен претежно на мјесну колпортажу, поступа тако сваки други дан само кроз мјесец дана, он ће материјално бити потпуно уништен, управо онемогућен, Па да су све остале установе овакова законског пројекта и најлибералније, ова једна, сама по себи, кадра је да их учини илузорнима, јер она сваку начелну слободу штампе претвара практички у њезино ропство или уништење, Она рађа таквим дјејством и у претпоставци, да судови остану независни и објективни колико су досад били; а шта би тек онда било кад би та претпоставка maja? А да постоји и таква намјера, доказом су недемантоване вијести, да ће вдада ставити све судије кроз становито вријеме на расположење, Кад све то заједно уочимо, онда не можемо а да не видимо јасно контуре система који иде затим да да законски облик свим противуставним укидањима политичких права грађана, а напосе и прије свега права на слободу штампе,

Но док је све ово противуставно, овај пројекат Закона о штампи доноси и таке установе које се противе опћим правним начелима казненог права, Ради се, наиме, о казненој одговорности писца, уредника, штампара, издавача, и растурача, Пројект Закона заводи колективну одговор“ ност свих тих особа; истина је, да је та одговорност супсидијарна, али је свакако колективна, А така се одговорност противи опћим начелима казненог права о индивидуалној одговорности, Неко може бити само толико крив код једног злочина, колико се њему даје доказати да је он извјесни деликт објективно починио, иако к тому још долази и субјективна његова кривња; а овај пројект Закона, противно томе начелу, одређује отприлике овако; писац одговара за све што је потписао, но ако инкриминирани саставак нема потписа —- одговара уредник мјесто писца, баш онако као да га је он сам написао; а ако се не зна за уредника, е онда — дакле далња супсидијарна одговорност — одговара штампар за оно што је написано, баш као да је он аутор иикриминираног састава! Расмотримо мало ствар у пракси: неко напише чланак који садржи, рецимо, сва обиљежја предузећа издаје (по 5-у 87. а) Кривичног Закона), предузећа дакле кажњива робијом од петнаест до двадесет година; он се не потпише већ прокријомчари то некако у лист, и чланак, услијед уредникове не-

233