Nova Evropa
Završujući tako за pregledom knjiga izdanih ove godine o Bajronu, ostaje. nam da predjemo na materijal objavljen po časopisima i pregledima, — i to najpre u Velikoj Britaniji, a zatim u Americi, | ·
Mada je mesec april, kao mesec Bajronove smrti, bio naj= puniji članaka o Вајгопи, »Ihe Fortnightly Review« donosi već u svesci za januar [1924] članak od Sesil Robertsa: »B yron in Venice« (docnije prenesen u kolekciju G, Briskoa), baziran na jednom predavanju održanom u Harvard Univerzitetu, Članak uglavnom tretira Bajronovo bavljenje u Veneciji, i uticaj što ga Je tadanja Venecija, u perijodu svog opadanja, mogla da ima na Bajronov duh, Isti časopis donosi, u svojoj svesci za april, još dve studije, Prva, od Minčina (H, C, Minchin); »Byron: Flame and Power, kojoj samo ime ukazuje na sadržaj, nije vredna naročite pažnje, jer je jedno dosadno i razvučeno razlaganje Bajronovih interesantnih crta i impulsa; druga je od V. B. Kemplinga (VW, Bailey Kempling): »Lord Byron in monumental record«,gde se na-_ brajaju razne kuće u kojima je Bajron živeo za duže ili kraće vreme, kao i Jedna dosta nepotpuna lista raznih Bajronovih slika i bista,
| »Blackwood's Magazine«, takodje u svesci za april, donosi od J. A, Strahana jedan esej o T, Muru; »Byrons biographer«, Pisac počinje sa Jednim zanimljivim realističikim opisom kuće u Dublinu u kojoj se (1779) Mur rodio, te prelazi zatim na opis prijateljskih odnosa izmedju Bajrona i Mura, Odnosi izmedju ta dva pesnika, onako kako ih pisac ovog eseja predstavlja, nisu istorijski sasvim tačni, Londonski » The Bookman«, u istom mesecu, daje ceo jedan broj posvećen Bajronu, sa jednom reprodukcijom u boji Bajronova portreta od Mikaela (A. C, Michael) na koricama, kao i sa reprodukcijama mnogih drugih slika u svesci, Prvi je članak od R, Elis Robertsa: »Byron«, koji je uglavnom pregled knjiga prol, Šju-a, Nikolsona, i Briskoa, Drugi je članak »T he Sorows of Byron« od Briskoa, jedan potpuno običan produkt sa nekoliko navoda u stihovima i prozi iz Bajronovih dela, Treće je od Milera (A, H, Miller): »The Countess Guiccioli«, kraća stvar data uz reprodukciju portreta američkog slikara Vesta, koji je po nalogu njujorške Akademije Umetnosti slikao Bajrona, i isti izradio zajedno sa Bajronovim portretom u Pizi 1822. Bajron je tom prilikom zahtevao da Vest
- izradii taj portre njegove čuvene ljubaznice (koja. je umrla 1873,
skoro pedeset godina iza njega, kao Mme de Boissy).
»The Contemporary Review« donosi jedan drugi članak od Briskoa, takodje u aprilu, »Byron as Politician«, Ova je stvar malo interesantnija od one napred pomenute od istog
276