Nova Evropa

је и намештен), да га „спроведе“ кроз Верификацијони Одбор, у којему међутим најстарији члан по годинама, — један од оних типова пречанских Срба који су још пре ратова компромитовали Војвођане пред Србијанцима услед своје савитљиве кичме, — проглашује Бахове патенте добрима. То ће бити смртоносан удар нашем парламенту и нашем демократизму, ако се вође ХРСС-а оставе и даље на милост и немилост по_лиције, и ако ова Скупштина не успе да успостави ово своје животно право. Ту престаје свака помирљивост према онима који овакав удар припремају и задају, управо, ту свака помирљивост постаје сукривицом и грехом према општој ствари.

Изгледа да је то, напокон, и опозиција почела да схвата, иако се у њој све индивидуалности и све разрожне тенденције нису још безусловно покориле неминовној потреби момента који императивно тражи једнодушно јединствено иступање до крајњих граница и конзеквенца, [о је свакако утешна појава, та чвршћа заједница опозиције, иако умало да се нису и народно јединство и цела Југославија распрсли на парампарче пре него што је до ње дошло, Моментана снага, односно надувеност, „народнога блока“ најбоља су гаранција да ће и опозицијони блок остати на окупу, и постајати све компактвији, те да би смишљеном акцијом и одважним држањем с временом могао добити сталну превагу над противником, који ће се, на крају крајева, угушити сам у своме рођеном блату. Засад су, дабогме, то тек пусте жеље, и ми морамо бити спремни да издржимо још тежа времена и још страшнија искушења пре него што падне и пропадне овај режим, којему смо ми сами, — сви ми, у разно доба и на разне начине, — помогли да дође на владу и да се осили. Што смо скухали, треба и да покусамо. -

Тако стојимо изнутра, А споља2

Прошло је скоро два месеца дана откако је изишао у угледној енглеској „Сопфбетшрогагу Кеујеч" онај чланак М, Едић Пигћаш-ове („Ново светло на сарајевски злочин“), о којем смо говорили у нашем уводном чланку од 1. марта т, г., И прошло је више од месец дана откако је Др. СитонВатсон упутио своје писмо, по истом предмету, уреднику лондонскога „Тајмса“ (16, фебруара), које смо ми, у истом оном чланку, донели у преводу; у њему је исказана нада, „да ће обоје, и Г, Јовановић и његов шеф, Г. Пашић — који је и сад, као што је био онда, председник владе —- дати изјаву, доста јасну да разреши кривице њих и њихове другове, и да их ослободи обеде што је противу њих дижу њихови непријатељи у Енглеској и у Немачкој, да су знали за злочин који се има извршити у Сарајеву и да су му ишли на руку“. Др. Ситон-Ватсон завршује своје писмо овим речима; „Немоћ Београда да да довољно објашњења утицала би несамо на наш

259