Nova Evropa

суд о догађајима који су се збили непосредно пре Рата, него — што је ј|:ш много важније — и на наше држање према званичној Југославији данас, јер њеном судбином управљају исте страначке вође који су били на влади јуна месеца године 1914", Пре овога писма, и још пре свога пута у Америку, Ватсон се је сукобио са Госпођином Оитћат на једноме састанку у Британском Институту у Лондону, на којему је било присутно доста угледнога света; госпођица Дурам била. је том приликом необично насртљива и неуљудна (употребљавала је речи као „српске гњиде“ — „Зетјап уетпип“), те је тиме штетила сама своју тезу; али јој је чланак Љубе Јовановића у књижици „Крв Словенства“ дошао био као наручен, те се и Ватсон према њему могао држати само дефензивно, Кад је он онда стигао у Америку, био је чланак Госпођице Дурам тамо већ познат, и на последњем састанку Конференције Америчког Историјског Друштва у Ричмонду (Ма.) одржао је професор Феј (Еау), најбољи амерички познавалац питања о узроцима Светскога Рата, предавање пред 400 историчара из свих крајева Америке, у којему је прочитао и наводе из чланка ЈЉубе Јовановића, стављајући, без претеривања и без жучности, иза имена Србијина, у погледу кривице за Рат, примедбу са великим знаком питања. Ватсон му је тада, као један од британских делегата, одговорио, и побивши разне аргументе спасао за онај час ситуацију, али је морао и сам признати да ће се — у случају да се искази Љубе Јовановића не дају побити или обескрепити — у будуће морати допустити, да је Српска Влада била крива утолико што је знала за уморство. Међутим су се изводи из чланка Госпођице Дурам распрострли на све стране по енглеским новинама, те је, на повратку из Америке, Ситон-Ватсон држао да ће најбоље користити самој ствари својим писмом „Тајмсу“. На све то, наша се влада није ни помакла. Пре две-три недеље регистровао је и „Српски Књижевни Гласник“, — надовезујући на извештаје о одговорности за Светски Рат, у своме Политичком Прегледу —- предавање професора Феја и акције Госпођице Дурам и немачких професора, те је осудио ћутање о томе од стране наших званичних фактора (број од !. марта). Зна се, да ове прегледе, под именом Инострани, пише Јован М. Јовановић-Пижон, посланик Србије у Бечу за време Сарајевског Атентата, који је тада из личне иницијативе предузео био онај корак код заједничког Министра Финансија (Билинскогај да заустави посету надвојводе Фрање Фердинанда у Босну, те који би морао знати и то да ли су, осим тога, још какви званични кораци предузимани у истој ствари од стране тадашње владе Г. Пашића; кад он сад позива, да се о томе јавно проговори, онда је доиста, како би се чинило, већ крајње време. При свем том, Г, Пашић и Г, Јовановић, како се тоу

260