Nova Evropa

у наше дане није променуло. Паралелно владање догама и у Исламу као вери и у друштву као држави, када је султан носио у себи и част цезара и понтифекса максима, те протежирање муслимана у државном животу пред иноверцима, психолошки је омогућавало да се то схватање фанатично чувало, и није дало да се и један покушај реформе проведе, (Тек најновији догађаји у Гурској показују неки напредак) У нас су те школе биле разлогом свег застоја и стагнације, Скроз вербалистичне, са наставницима или посве једнострано образованим или — а ових је највише — посве недовољно спремљеним, без икакве методе у раду, са потпуним помањкањем за хигијенско васпитање младежи, оне су кроз дуги низ година училе и поучавале једно те исто и на исти начин, и убијале здрави дух у омладине, Али, верски занос био је јак, па је скоро свако село имало „мектеб" и свог хоџу, а у много вароши биле су разасуте „медресе“, док многи имућни бегови и аге шиљаху своју депу да се даље образују на истоку по високим школама, али с истом организацијом и методом као и у нас, Какве потребе, која би карактерисана била профаним тежњама и загрејавала свет за стварање институција за општу социјалну корист, није се осећало, Рахатлук је био велик, јер су муслимани од државе штићени, и у њиховим је рукама била материјална снага живота, коју су они на „к смет" превели, а нису се ни мало трудили да ту своју снагу и духовно искористе, Семитска жилавост и културна пријемљивост Арапа оставила је Ислам у нашим крајевима у наследство у добру разблуделих (Словена, који су — одржавајући веру далеких религијозних саприпадника — задржали од великог процвата културе само слепо поштовање књиге, када се и најмањи комадић турски или арапски писане хартије дизао са земље, љубио, и на повише место остављао, да се не прегази,..

(Са таким назорима, и са таким расположењем, а без смисла. за рацијоналну привреду, затекли су муслимане нови догађаји, које им је донела Аустрија. Они су одмах осетили сукоб, почели су се бунити противу свих уредаба европејског друштва, и у том лому они су — као Пир — осећали победу кад су су губили све. Освећивали су се „Шваби" емигрирајући у Турску; и враћајући се натраг без средстава они су вукли и друге са собом у материјалну пропаст, У покрету самоубице без свести, они су од дерта и похоте рушили остатке иметка на теревенкама, којима их је Аустрија научила, Услед свега. Tora настало је доба праве духовне пустоши, иза које је зјапила бездан материјалног пропадања, Школе што их је Аустрија отворила почеше бојкотовати; тек најсиромашнији их посећиваху. После, кад видеше како писмени људи добијају положаје по надлештвима, растао је с временом у њима број муслиманске деце, наравно само мушке. Села су задржала отпор

301