Nova Evropa

činovničkom zakonu nema nijednog člana koji bi rekao da je dežavna služba pristupačna jedino muškarcima; naprotiv, ima pojedinih članova iz kojih nesumnjivo izlazi, da je zakonodavac predvidjao i mogućnost ženskih činovnika {naprimer, član 38: »Ovo važi i za državne službenike neudate 1 идаге,,,«; član 100: »Muž i žena ne mogu biti u neposrednom odnosu starešine i područnoga«; član 113: »Službenica koja je na porodjaju,..«, i t, d,), (Isporedi i Slobodan Jovanović, »Ustavno Pravo«, str, 366,) Isto tako muški spol nije uslovom ni za vršenje odvetničkog zvanja, Pogodbe po kojima neko može tražiti vršenje toga zvanja navedene su poimence u Odvetničkom Redu; izmedju njih (S 2) nema spomena o muškom spolu, Pa kada zakonodavac nigde expressis verbis ne kaže, da je vršenje sudijskog ili odvetničkog zvanja pristupačno jedino muškarcima, nerazumljivo je zašto bi se takova zabrana imala izreći obilaznim putem, ____U oblasti sticanja opštih i posebnih pogodaba za vršenje i jednog i drugog zvanja danas važi načelo ravnopravnosti čoveka i žene: pravo na državljanstvo, na punoljetnost, na ne: poročnost, na pošebno osposobljenje {apsolviranje pravnih i državnih nauka, polaganie propisanih teoretskih ispita, sticanje časti doktora pravnih znanosti), na vršenje propisane sudske ili odvetničke prakse, te na polaganje propisane službene prisege, U našem slučaju, tri ženske — pošto su dve od njih dokazale da su ispunile sve zakonske pogodbe da budu primljene kao auskultanti u sudsku siužbu, a treća da bude uvrštena u spisak odvetničkih kandidata — bile su doista i primljene kao auskultanti u sudsku službu, odnosno unesene u spisak odvetničkih kandidata; prve dve, pošto su navršile propisanu sudsku praksu, položile su sudijski ispit i propisanu sudijsku prisegu, fe su unapredjene u čin sudskog pristava, a treća još uvek vrši odveftničku praksu,

I kad je sve to tako, dolazi Predsedništvo Ranskos Stola i kaže: »Zato što si žensko, koje po zakonu ne može da bude svedokom oporuke, niti tabularne isprave, štitnikom, niti parničnim punomoćnikom, ne možeš biti sudijom niti odvetnikom«, Jasno je, držimo, da je ovako razlaganje neosnovano, i da ništa ne opravdava da se medju ženske predvidjene u navedenim prohibitivnim zakonskim odredbama ubroje i one koje su stekle sve pošodbe za vršenje sudijskog ili odvetničkog zvanja, te koje s onima ne mogu imati i nemaju dodirnih tačaka, Žensko, kad bude vršilo sudijsko zvanje, neće ga vršiti pozivajući se na svoj spol, već na svoje opšte i posebno osposobljenje; jer. čim neko vrši sudijsko ili odvetničko zvanje, on postaje impersonalan, vrši socijalnu funkciju spojenu sa svojim zvanjem, i ništa više, Tu spol nema što da kaže, a kamo li da odlučuje, dok pozitivni zakoni ne sadrže prohibitivna пагедјеnja u tome pravcu,

336