Nova Evropa

афоризам; и доиста, он ми рече: „Могућно би било, уосталом, да је природа створила и један спол без мозга!... Ове гротескне речи не треба, дабогме, схватити дословно; њима је Ајнштајн хтео само да намерно увелича оно што је већ био пре тога рекао: да се разлика женског организма огледа поуздано, на неки начин, и у мозгу; да највиши духовни производи зависе, врло вероватно, од онога што премаша просечну мождану супстанцију, те да тек то доводи до највећих проналазака и открића, и уопште до највиших творевина ума. Тешко би било замислити једног женског Галилеја, или Кеплера, или Декарта, баш као и Микеланџела или Себастијана Баха у виду жене!..."

При свем том, Ајнштајн је мишљења, да жене треба припустити високим студијама.

Слично, као Ајнштајн, говорио је о женском интелекту Гете (у својим разговорима с Екерманом). Док је Шопенхауер сасвим одлучно одрицао жени више духовне способности,

Признаћемо отворено да и ми мислимо, да ови, и толики други, велики и мисаони људи имају право кад кажу, да жена није од природе позвана да се развије у генија, те да даје човечанству највише интелектуалне вредности, Али се ту одмах намеће питање; у чему се онда састоји мисија женина на овоме свету, и ради чега треба она ипак да развија своју интелектуалну културу и да умножава своје талентег Покушаћемо да кажемо овде, укратко, своје мишљење по овом и за нас и за њих — мушкарце — тако важном предмету.

Ако човек (мушко) управља светом с помоћу свога генија, жена може управљати обојима својим срцем. Тога ради она се мора пре свега сама ослободити, несамо физички него нарочито и морално: ослободити се незнања и предрасуда, и сваке врсте заблуда и сујеверја, који често чине живот женин правом крлетком или тамницом, У томе смислу, еманципација жене до извеснога степена апсолутно је потребна. Жена мора настојати, — а човек јој треба да буде у томе на руци, да стекне иста права која има човек, да би могла сама водити рачуна о себи и о својој деци, она мора учити науке, да би постала свесна својих способности, Жена не може, и не сме, остати глупа женка, које се не тиче нико ван њена уског круга, па ни њен властити душевни живот; она мора знати шта се дешава у свету, и које су главни проблеми што интересују културно човечанство, Догод жена, у већини, живи у уверењу, да је за њу једина важна ствар на овоме свету, хоће ли се допасти мушкима, она ће остати заробљена, под јармом који је сама себи намакла на врат. Роман се увек свршава с љубавном историјом, и нико не пита шта ће сутра бити, али у животу, роман траје врло кратко време, а збиља

322