Nova Evropa

Проституција са криминално-социјолошког становишта.

Рат је минуо, али су његове грозоте далеко надмашене грозотама поратнога доба. Трубљом рата пробуђена бестија у човјеку бјесни даље, Не може ли да лоче људску крв на крвавим разбојиштима, а оно она сише срж човјечјег моралног и физичког бића код куће, и у друштву, Кудгод погледамо, свуда морална и етичка пустош, цијело поратно друштво посрће, или се већ и срозало у каљужу, Морални покрети и позиви, и појединаца и читавих друштава, остају глас вапијуБег у пустињи; пјелокупни државни организам, са свим својим полицијским и судским органима, стоји беспомоћно наспрам ове социјолошке појаве, Империј власти, иако се погдјегдје и до апсолутизма развио, не досиже ни да промјеном исправи, а камо ли да зауставом уклони зло, Каљужа извире даље из самог друштва, буја, проширује и продубљује се, те се чини да би се цијело друштво морало да искоријени ако би се хтјело злу до корјена да дође. Много је узрока томе стању, У првом реду човјек сам, т, ј. лаж о култури и цивилизацији човјека. Али се у то овдје нећемо упуштати — то прелази границе постављене теме, па се ваља њој вратити,

Није чудо, да ова свестрана друштвена деправација увјетује невиђено, квалитативно и квантитативно, проширење проституције, тога цвијета каљуже, Навешћемо овдје, као примјер, само односну статистику Загреба: године 1923, ухапшено је од ћудоредног одсјека 868 женскиња, а од тога 206 венерички заражених, дакле 23'73%0; године 1924, ухатшшено је 1089 женскиња, а од тога 275 или 25'220/ венерички заражених, То су само женскиње које су наново ухапшене, — притом нијесу у обзир узете све толериране проститутке, затим женске које стоје под паском редарства, а напосе све оне, а тих је највећи број, што се измичу оку редарства, — Социјални мијазми, којима је натопљена наша друштвена атмосфера, несамо да фаворизирају, него управо узрокују флорирање ове појаве, Тога је додуше одувијек бивало послије великих друштвених сломова. Било је тога и послије Тридесетгодишњет Рата. и послије Француске Револуције, а и много раније. То су појаве које секундарно настају кад друштвени запт попусти, кад понестане моралног и етичког ауторитета. Али можда никад није трулеж отишла тако далеко као у ово наше доба, када. се збила у највећој мјери кобна замјена либералности с либертинством. |

Акосве у овом питању релевантне компоненте тачном у њижовој потпуности промотримо и промислимо, доћићемо до аксијома, да је проституција феномен социјалне патологије, те да је

342