Nova Evropa

једно велико друштвено зло, To уосталом констатује већи 8 1. Уредбе редарственога равнатељства у Загребу (од 22. 1Х. 1922): „Проституција се толерира као нужно зло,..“ — То „нужно зло" провејава историју људског рода од часа када је овај почео да живи културним животом, Упућујемо на веома развијену сџецијалну литературу о овом предмету у погледу морфологије проституције међу народима и у времену, од религијозне институције Оријента па до полицајне персекуције и толеранције на Западу. Овдјег ћемо застати на њеној социјолошкој страни, која има да одреди систематски положај проституције у животу људскога друштва, Притом ваља имати у виду широки појам проституције, боље речено проститујисања, као негативне конкретне ћудоредне оријентације људCKOT друштва; никако нећемо оперирати са вулгарно схваћеним појмом проституције,

Нема сумње да је проституција негативни саставни дио свакодобне друштвене ћудоредне оријентације — морала, Томе је лијеп дедуктивни доказ у чињеници, да данас државе — са свим својим компликованим апаратима — прате немоћно појаву управо манијакалног простатујисања, а кад би се могао подићи морални нивб друштва, био би онога часа нађен лијек томе друштвеном злу, Тачно су рекли Римљани: Р/из уајеп; Бот1 тотез, дат бопаег јебез. Зато видимо, да форма и интензитет проститујисања варирају са ћудоредном оријентацијом времена: што је данас нечувено, управо немогуће, то је некада било, или ће опет бити, мода, Узмимо само као примјер Тридентински Концил, којом се згодом, како вели кроничар, уз свете оце окупило било немање од 300 „ћопезгаз тете сез, аиаз Согтфефапаз уосапћ“, а колико је било тек других!.,, Али што ће се, то је био тада такав обичај, таква ћудоредна. оријентација, Али без обзира на доба, одлучна је чињеница, да је проституција зло, негативна страна људског ћудоредног поретка, — друштвена болест, С те стране ваља је добро уочити, Међутим, уз ову друштвену болест придружила се и друга једна; наиме: већина званих и незваних лијечника те друштвене болести лута по мраку, и не зна с које стране да почне с лијечењем, При просуђивању ниједне појаве у животу човјека и друштва не слави хипокризија такве оргије као код третирања питања проституције и отклањања разлога проститујисања, Небројени су апостоли угрожена морала, који грме анатемом, и који развијају зелотизам, с намером да што више подигну свој морални престиж. Само што њихова ревност исто тако слабо помаже као и пут лажне сентименталности, Живот нас учи, да једино ведар и истинољубив поглед искрена и искусна човјека може да продре у дубине овога тужног и тешког питања, и да пронађе пут к његову рјешавању,

Да, једино истина и човјекољубље,

343