Nova Evropa

стивном својству своје дјелатности, да регулише и то питање, у санитарном и моралном односу.

Најновија полицајна одредба о регулисању проституције јесте она већ споменута одредба редарственог равнатељства. у Загребу из године 1922, па ћемо се стога ње и држати. У. 5'2. фиксира та одредба појам проституције овако: „Проститутком сматра се свака женска особа која својим тјелом тјера "блуд обртимично, т,ј. са више особа, без избора, и уз наплату, те која своје животне потребе намирује из зараде од тога заната, Проституткама сматрају се дакле и оне особе које, уз друго занимање или под кринком тога другог занимања, обртимично, тјерају блуд. — Проститутком сматра се, према томе, свако женско лице, које по свом признању тјера блуд обртимично, или којем се такав начин живота конкретно докаже“. Успркос трократног опетовања, није ова дефиниција никако испала срећно, иако можда манипулативно-емпирички задовољава, Насупрот мало лошије стилизације, издиже се тачно и према стању модерне знаности у 5 4. исказана сврха надзора: „Сврха надзора над проституцијом јест, да превентивним мјерама умањи опасност у здравственом погледу, која произлази од проституције, а подједно да побија све криминалне појаве које су с њоме у уској вези“. Да, то је права сврха, и можемо рећи да је у том правцу и пракса уродила до данас дакле за сразмјерно кратко време, повољним резултатима.

Међутим, ваља још истаћи два одлучна момента у горњој одредби, а то је њено стајалиште у питању јавних кућа (бордела) и крејирања скрбничког фонда за толериране проститутке. Полазећи с аболицијонистичког становишта, да систем касернирања значи атентат на права и достојанство човјечанства, укида. споменута уредба (у S 35.) јавне куће, у смислу резолуције од 20. септембра 1924 М|. интернацијоналног конгреса у Грацу, која гласи: „Конгрес поновно наглашује своје мњење да опстанак озлоглашених кућа, које су од полиције или од влада регистриране, толериране, или сегрегиране, значи непосредни узрок трговању са женскињем, Стога умољава конгрес све нацијоналне одборе, да се свим силама побрину, да се у оним земљама гдје такав систем постоји препарира јавно мњење тако да би се тај систем што прије напустио, — Конгрес је мњења, да би се трговина са женскима и дјецом знатно умањила, и по свој прилици и посвема онемогућила, кад би се од стране Друштва Народа предузела једна истовремена интернацијонална акција у циљу посвемашњег докинућа јавних кућа, тиме што би се побринуло да, након извјесног времена, као припадник такве куће у сврху проституције не смије бити регистрованом ни једна женска страног држављанства“. У нашој држави превладава смјер аболицијонистички, који може да сепо потреби и измијени. Али важнија од становишта наше

349