Nova Evropa

Коначно долази чињеница, кад проститутка остари, Што да почне2 Радити неће и не знаде, — постаје сводиљом. И тако се ето сама проституција по себи, у крајњим конзеквенцама, трансформише у чистог узрочника криминала. Судница и ћудоредно редарство пружају о свему овоме на тисуће = тисуће језовитих доказа, које бисмо могли наводити у недоглед, но који би сви потврдили исту констатацију: да проституција и криминал имаду свој извору људској души, у првотним нагонима; кад они из те сфере задру у вањски објективни свијет, тад им се стазе несамо крижају, већ и преплићу у јединствену цјелину, И баш са тога становишта је проституција за криминалну социјологију, а потом и за криминалну политику, далеко важнија него ли остале релевантне појаве, као вагабундажа, просјачење, и т,д,.

Завршујући расматрање о проституцији у овом погледу, ваља истаћи још један, додуше споредан али карактеристичан, моменат, Уз разна овдје споменута заједничка психолошка, обиљежја проституције и криминала, имаде и једино символично, — тетовирање. И делинквент и проститутка врло се радо тетовирају, То шарање тијела символички доказује сродност њихових душа, што је и појмљиво, Проститутка. и делинквент живе сасвим ситним животом, са врло уједностављеним циљевима, и тиме се приближују човјеку у T. SB. „натуралном“ стању, па зато и долази до таквих заједничких појава, које су типичне и за припаднике народа у том стању.

Најтужније и најстрашније поглавље у књизи људскога друштва јесте: дијете и проституција. Ту се најбоље показује и цио морални назадак у свим својим катастрофалним димензијама, Појава палог дјетета, и чак венерички заражена. дјелује на човјека директно парализујући му сву душевну снагу, То је ужасна појава, и баш наше је доба пуно похотних звијери које се не задовољавају другим до дјечјим жртвама,

_ Поезија дјетињег доба је продукт културе; по природним инстиктима, реалност дјетиње психе може да даје доста разлога за узрујавање, Јер дијете је мали човјек, оно носи све „одлике“ одраслога еп пимаште, Срећа само што је живот дјечје душе једноставан и непосредан, тако да се не морамо борити са компликованим социјалним оксидацијама, те можемо еволуцију ласно контролирати, Инстинктивно, дијете може да буде злобно, завидљиво, па чак и крволочно, Ствар је дакле: одгоја, да се ти инстивкти затоме и непосредним физичким и моралним дозријевањем умртве, Но из овога јасно произлази колико дијете, само по себи, репрезентира латентних капацитета у погледу релевантном за тему 0 којој овдје расправљамо, Поред овога, имају импресије колосалну важност за психу. Дјечја душа је чиста у својој неразвијености; услијед.

352