Nova Evropa

ova Evropa

Knjiđa XI, Broj 12. 21. aprila 1925

Пол Луј Курије, {Paul Louis Courier,)

У првим свескама овогодишњег „Српског Књижевног Гласника" написао је Г, М, Грол кратак чланак о Полу Лују Курје-у, поводом стогодишњице његове смрти (априла ове године). Навршило се, наиме, сто година откако је бесмртни француски памфлетист пао — погођен из пушке — у шуми недалеко од своје куће, као жртва аграрних спорова, Иако је овај случај довољно осветљен, и ревизијом процеса утврђен, ипак се све до наших дана одржала легенда о политичкој позадини овог убијства, Допуњујући увод Г, Грола (уз оно пар одлично преведених писама и памфлета великог публиписте Рестаурације), који је можда и сувише кратак а да би се из њега могао јасно да види портрет његове личности, ми хоћемо личност [], Л, Курје-а да истакнемо нарочито с обзиром на наше дане, који у многоме фрапантно наличе на дане у које је он писао своје памфлете, И баш данас, када се наши самозванци на власти спремају, како чујемо и видимо, да на слободу слова ударе тешки печат Рестаурације, изгледа нам још приличније изнети слику великог апостола и заговорника слободне речи, творца памфлета, тог моћног оружја противу сваке силе и реакције,

Може се рећи мирне душе, да се код нас досада готово није ни знало за Пола Луја Курјеа,. Уза све то што ми, међу нашим романистима, имамо специјалисте-стручњаке за тумачење назива места у Јужној Француској, па љуле који се годинама баве проучавањем например парнасоваца какав је Ередија (Н, М, де Негефа), ми ипак нисмо знали за творца и класика француског памфлета. И да нам га покојни Матош, у своме болећивом нагону за набрајањем великих имена, није у неколико наврата споменуо; и да се сад, како већ рекосмо,

Г, Грол није у задњи час њега сетио, ми бисмо — у неравном и несистематском знању и познавању светских књижевности, којим се нарочито одликујемо — M данас, кад се слави

његова стогодишњица, прешли без разумевања преко његова

355