Nova Evropa

М

табџе«, Кооретаб та, — to je lek ekonomske krize koju nam Marković donosi iz Evrope, poimence iz Rusije, Zanatlije treba da se udruže, ali ne u zastarele esnafle već u moderne zajednice za proizvodnju, u proizvodjačke družine: kupujući sirovine iz prve ruke, oni se spasavaju kapitalističke pljačke, Pored proizvodjačkih, on propoveda potrošačke zadruge, 1 nesamo propoveda, već ih sam osniva, i saradjuje sa zanaflijama na onima koje već postoje. Nedostatak kredita, Marković leči kreditnim zadrugama, kooperativnim bankama, Ovima treba da pritekne u pomoć državni zanatlijski kredit, Okružne šte dionice koje on traži biće »najače i najbolje sredstvo da se zemljoradnja: usavrši i da se industrija podigne«, Na taj način, kombinovanim ekonomskim organizacijama, potrošačkim i proizvodjačkim zadruđama, državnim kreditom upotrebljenim na stvaranje Ккоорегаtivne narodne proizvodnje, rešava se u Srbiji. socijalni problem »na zdravom narodnom femelju«, i rad i kapital će biti u rukama celog naroda, Tako će Srbija izbeći kapitalističku iazu, i iz svoje patrijarhalnosti ući direktno u socijalizam, Seljacima, koji su najmnogobrojniji elemenat našeg naroda, Marković pritiče u pomoć time što traži jedan zakon za zaštitu seljakova minimuma okućja, Pored okružnih štedionica, to je jedina zvanična mera koju traži u njihovu korist, Inače, najveću nađu polaže u održanje naše seoske krvne zadruge, Pod tticajem ruskih socijalista, koji su naročito podvlačili svoj agrarni program, i slavili ruski primitivni »mir« kao idealnu formu svojme i eksploatacije, Marković je naše seljačko pitanje video manje tačno nego varoško, Dok je za radnike i zanatlije predlagao kooperative, spas sela je očekivao jedino od porodične zadruge, koja je već počela propadati, a ne od kooperativa koje su pokazale velik uspeh, U žurbi da što pre vidi na horizontu rumenilo novoga drušfva, Marković se nije mogao pomiriti sa mišlju da je sedamdesetih godina naša zemlja tek počinjala svoju ekonomsku istoriju, i da je tek imala prolaziti kroz teško iskustvo civili zovanih naroda. Daleko od ideje prave, jedine civilizacije, Marković je, po primeru Rusa, imao iluziju jedne naše »slovenske originalne društvene zgrade«, i čak jedne »sjajne, originalne srpske civilizacije zasnovane па porodičnoj, krvnoj, zadruzi,. na tihoj patrijarhalnosti našeg sela, Naučan socijalist u rasudjivanju prilika u varoši, Marković je bio čist utopist u rešavanju odnosa na selu, i u konstrukciji cele naše ekonomske i socijalne Hzijognomije, Realan političar u rešavanju varoških ekonomskih problema, Marković se gubio u slovenskom maštaranju kad je govorio o selu i o čitavom narodnom organizmu. Druga slabost Svetozara Markovića, kao socijalnog геђогmatora, jeste njegovo napuštanje ekonomskog terena u ро-

392