Nova Evropa

veću ulogu nego što se to obično misli Jedan od rezultata Balkanskih Ratova bio je, da je znatno ojačao pokret za ujedinjehjem Srbije sa Crnom KGorom, koje sad više nisu bile razdvojene jedna od druge austrijskim ili turskim garnizonima. u Sandžaku, Osim maloša dvorskog kruga, kralju Nikoli niko nije verovao, a njegovi su sinovi sami proigrali bili pravo da budu uzeti u obzir, S početka godine 1914, crnogorski prvak Mijušković počeo je bio ozbiljne razgovore за С, Pašićem, na ovoj osnovi: da obe zemlje ostanu spolja nezavisne, svaka pod svojom dinastijom; ali da se ujedine finansije, carine, i pošte, da se izjednače zakoni i uprava, da se spoje vojske pod jednom vrhovnom komandom, i da se zajednički orijentiše spoljna politika i uredi zajedničko diplomatsko zastupanje, (Ovo je objavljeno u Sibertovim »Diplomatische Aktensticke«, str, 629: izveštaj poslanika Hartviga Sazonovu, od 7. aprila 1914.) Za ove pregovore saznali su i Beč i Berlin, te su se u Beču toliko duhovi uzrujali, da je grofu Sapariju, a,-u, poslaniku u Petrogradu poslato uputstvo da izvesti Sazonova, da, u slučaju da dodje do ujedinjenja izmedju Srbije i Crne Gore, »AustroUgarska ne bi ostala miran posmatrač«, budući da njeni jadranski interesi ne dopuštaju nikakvu promenu u odnosu sila, Kad je ovo Sazonov dostavio Hartvišu {5. marta 1914), ovaj ode Pašiću i preporuči krajnju opreznost u ovoj stvari; a s početka jula, po uputstvu Sazonova {od 7. jula), dodje ponovo da savetuje odlaganje pregovora, radi umirenja Beča, Ovo treba istaći, jer dokazuje da Sazonov nije imao ratobornih namera, Jasno je, uostalom, da je Beč bio veoma ltuznemiren, uvidjajući da je jedinstvo izmedju Srbije i Crne Gore neizbežno, ako Srbiju bržebolje ne pokori, — što mu je davalo još jedan poticaj više za rat, I Konrad od Hecendorfa priznaje, u svojim memoarima (» Aus meiner Dienstzeit« II, str, 663), da se ovakovu ujedinjenju protivljavala samo crnogorska dinastija i njeni pripadnici, pa je i on bio usled toga uznemiren. |

Druga jedna činjenica, koju treba imati u vidu kad se odredjuje odgovornost za Rat, jeste Berhtoldovo uporno protivljenje da uzme u obzir razne pokušaje posredovanja izmedju Beča i Beograda u toku poslednje dve godine pred Veliki Rat. Najvažniji ovakav pokušaj bila je Pašićeva ponuda, upućena po profesoru Masariku (Кој је u decembru 1912 bio u Beogradu), da učini posetu u Beču u svrhu zaključenja ugovora kojim bi se udesili odnosi, i politički i privredni, izmedju obe zemlje, O ovome svedoči pismo prolesora iMasarika princu Vindišgrecu od 6, decembra 1913 {objavljeno u peštanskom listu »Magyarогз74б« 25, jula 1924, i prevedeno u »Prager Presse« od 26. jula i, g,), iz kojega jasno izlazi, da je Berhtold smatrao Masarika posrednikom koji time hoće nešto sam za sebe da dobije, pa nije ni odgovorio srbijanskom premijeru. O ovoj poseti

428