Nova Evropa

je tada Apis sazvao sednicu užeg odbora Crne Ruke, pred koji je izneo predlog, da se Tankosićeva dva mlada druga pošalju u Bosnu da uklone Nadvojvodu; ali da su svi, osim mjega i Tankosića, glasali protivu predloga, Da li je on onda ipak izvršio naum na svoju ruku, ili je već bilo kasno da zaustavi započelu akciju, ne može se utvrditi, Pouzdano je, na drugoj strani, da mnogi istaknufi crnorukci nisu o pripremama za atentat ništa znali, i nema nikakova razloga neverovati tačnosti iskaza jednoga od njih, inače dobrog prijatelja streljanoga pukovnika Dimitrijevića (koji je i sam bio osudjen u Solunu na 20 godina zatočenja), pukovnika Čed, A, Popovića, koji je, pod punim mpotipisom, opisao {u beogradskim »Novostima« od 28, juna 1924) svoj razgovor sa Dimitrijevićem o Sarajevskom Atentatu (vodjen u toku Rata, godine 1915), iz kojeda izlazi, da je Tankosić svakako obavestio Apisa o nameri bosanskih mladića, da učine pošto-poto neko »veliko delo«, i da je tražio od njega odobrenje »da ih pusti da idu ftamo«, ali da je celu fu stvar dosta olako uzimao, i da nipošto nije pomišljao nato da ovakav atentat može izazvati rat, (Tu je verziju upotrebio pouzdano i prol, Stanojević u svojoj knjižici, samo što joj je on dao sasvim drugi obrt, tvrdeći, da su Apis i Tankosić »poslali u Bosnu ljude da ubiju prestolonaslednika Ferdinanda«, te predstavljajući uopšte stvar tako kao da je pukovnik Dimitrijević »prihvatio i organizovao alentat na austrijskog prestolonaslednika«,) U svakom slučaju jasno je, po svemu šio se zna, da bi teško iko zadržao bio mladiće od namišljenoga čina, ma šta da se protivu toga preduzelo, lako je dakle pouzdano da je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis znao za celu ovu stvar, pa da je bio sa dvojicom atentatora i u vezi, preko Tamkosića, to još nipošto ne dokazuje, da je on dao glavni poticaj za ubijstvo, kako to tvrdi, bez dokaza, profesor Stano= jević, I njegovi prisni drugovi i svi koji su ga lično poznavali, tvrde suprotno, da je on bio i suviše inteligentan a da ne bi umeo odmeriti domašaj ovake akcije, Uostalom, cela ova istorija u vezi je sa mračnom aferom Solunskoga Procesa, o kojoj ćemo opširno govoriti u jednom drugom, većem, delu {u »Istoriji Jugoslovenskog Ujedinjenja«), Poznato je, da je tada — Када зе sa mnogih strana tražila milost za oficire ma smrt osudjene — pomilovanje za Dimitrijevića-Apisa uskraćeno, navodno radi toga što je dokazano njegovo učešće u sarajevskom ubijstvu, Nije doduše jasno, šta ima posla krivica za ubijstvo u Sarajevu sa atentatom na prestolonaslednika u Solunu; ali se zacelo računalo s tim, da će se iz Pariza i Londona pokazati slabije interesovanje za Dimitrijevića kad se sazna da je upleten u Sarajevsku AJeru, pa su onda brže-bolje njega i još dvojicu uklonili s puta, Da li postoji ispovest Apisova o učešću u ubijstvu Nadvojvode, i na koji način se do nje

433