Nova Evropa

došlo, to još nije utvrdjeno; ali sve da i ima takav dokumenat, on bi jedino služio kao svedočanstvo, da je sam pukovnik Dimitrijević smatrao ovo delo svojom glavnom »zaslugom« .,. Radikalska vlada, pošto se poslužila ovom pričom, ili ovom ispovešću, da se otrese svog najopasnijeg premca i protivnika, podgrevala je ovu istoriju dugo još posle Rata, poimence u časovima kad bi se govorilo, ili pogovaralo, o nekalkoj reviziji Solunskog Procesa; a i takozvana Bela Ruka, sastavljena iz konfra-zaverenika, koja je medjutim postala stožerom Radikalne Stranke, naterivala je otad vodu na svoj mlin, Očigledno je da knjižica profesora Stanojevića. potiče iz iste kujne, i sledi iste ciljeve, te stoga njegovi podaci i njegovo izlaganje, servirani samo kao delići onoga što se uistinu dogodilo, i jesu vodič koji zavodi na stramputicu, On je pokušao da baci novu svetlost na jedan mračan kut života Srbije, ali je žiža od koje dolazi ta svetlost sasvim pomerena.

Prava inicijativa za Atentat potekla je od same Bosne, i jedan od zaverenika koji je ostao u životu, Borivoje Jevtić {u svojoj knjižici »Sarajevski Atentat«, izašla u Sarajevu 1924) ne preteruje nimalo kad izjavljuje, da on nije delo jednog usamljenika, jednog nacijonalno egzaltovanog pojedinca, nego cele omladine u Bosni, Ne može se dovoljno naglasiti, da velika većina omladinaca u Bosni, a u manjoj meri i u Hrvatskoj i Dalmaciji, nije htela da sluša narodne prvake i da odobri njihovu partijsku politiku i taktiku, već je — odgovarajući na nasilničku austro-madžarsku vladavinu u jugoslovenskim pokrajinama, a imajući pred očima kontrast izmedju nje i Srbije nakon pobeda balkanskih ratova — pošla bila putem revolucijonarne i terorističke akcije, Koliko je nemir zahvatio bio mladje generacije, videlo se najbolje po školskim štrajkovima iz političkih razloga u Zagrebu i po drugim gradovima, u znak protesta protivu diktatorstva Cuvajeva; a onda i po mnogobrojnim jugoslovenskim studentskim listovima i časopisima, u Pragu, Beču, i inače. Kako je opasnost bila velika dokazuje čitav niz atentata, od kojih je sarajevski bio šesti po redu u roku od četiri godine (juna 1910 pucao je Žerajić na generala Varešanina, bosanskog namesnika; juna 1912 Jukić, a novembra iste godine Planinščak, na Cuvaja; avgusta 1913 Dojčić, a maja 1914 Šeler, na baruna Škerleca). Svi ti atentati potiču od Hrvata ili Srba iz Monarhije, a nijedan od njih nije imao nikakve veze sa Srbijom, dok je jedan došao toga radi čak iz daleke Amerike,

Kogod je poznavao, ma i najpovršnije, prilike na Jugu, znao je da je tamo atmoslera puna električnosti, i da do eksplozije može doći svakoga časa, Što se mene tiče, sećam se živo kako sam, nakon boravka od četiri meseca na jugoistoku Evrope {od marta do jula 1913), dao oduška svojoj bojazni tako otvoreno, govoreći u Beču sa svojim prijateljima, da me je

434