Nova Evropa

testovao {ovo je izneseno u »Balkanu« od 1, jula 1914, i preštampano od austrijskih listova bez demantija), Već sam ovaj fakt pokazuje koliko je duboko uhvatilo bilo korena nacijonalističko i revolucijonarno raspoloženje čak i u najsumnjivijoj sredini,

Kako bilo da bilo, tek ovo pitanje iskrsnu opet na videlo potaknuto jednim jedinstvenim člankom, povodom дезећбоdišnjice Rata, iz pera G, Ljube Jovanovića, bivšeg predsednika Narodne Skupštine, a u ono doba Ministra Prosvete u kabinetu C, Pašića, Taj je članak objavljen u knjižici »Krv Slovenstva« {štampana u Beogradu, 1924), i u njemu kaže ртзас: »Ne sećam se više da li je to bilo krajem maja ili početkom juna, kad nam jednoga dana kaza G, Pašić,., da se neki spremaju da odu u Sarajevo i ubiju Franju Ferdinanda, koji je tamo imao doći i biti svečano dočekan na Vidov-dan«, On dodaje, da se »to spremalo iz kruga ljudi tajno organizovanih i patrijotskih djačkih krugova bosansko-hercegovačkih u Beoбтади«, 1 да је tadašnji Ministar Unutrašnjih Dela, St, Protić, uz pristanak svojih drugova, »izdao naredbu pograničnim vlastima na Drini, da spreče prelazak mladićima koji su toga radi pošli iz Beograda«, ali da su ih te »vlasti« (znak navoda je njegov), budući i same u organizaciji, prebacile, a Beogradu javile da im je naredjenje kasno stiglo, Мајо zatim, on opisuje svoje uzbudjenje i svoju zabrinutost, kada je prvi put telefonski saznao vest o ubijstvu u Sarajevu: >lako sam znao šta se tamo spremalo, opet sam, držeći slušalicu, bio kao da me ko iznenada lupio; pa kad se posle prvi.izveštaj pctvrdjivao i s drugih strana, poče me teška briga moriti«, Celi članak je napisan nebrižljivo i najivno, po sećanju, i njegov pisac kao da je potpuno smeo s uma, kako tešku optužbu sadrže njegova priznanja, ako ih freba doslovno uzeti, — Što bismo po pravu morali činiti u ovakovu slučaju, kad političar od ugleda piše o predmetu koji zaseca u život i čast njegove zemlje ı njega sama, i

Čitaocu se odmah nameće pitanje, da li je Beograd preduzeo ikakav korak da obavesti Beč o zaveri koja se pripre= ma, u kojem bi slučaju zvanična Srbija bila potpuno rešena svake krivnje, Tu treba potsetiti, da su glasovi o ovakovu obaveštenju doista kružili neposredno nakon ubijstva (prvi takav glas čuo se kroz intervju što ga je G, Spalajković dao listu »Novoe Vremja« 30, juna li 1, jula, no koji je zvanično demantovan sa Balplaca 3, jula), Istina je, da je G, J. Jovanović, tada poslanik Srbije u Beču, koji je bio i suviše dobro obavešten a da se ne bi uzrujao usled svega što se dogadjalo u krajevima na Jugu, otišao Bilmskom iz vlastite inicijative, prve nedelje meseca juna, da mu 'skrene pažnju koliko је riskantno da Nadvojvoda učini svoju posetu

437