Nova Evropa

тања, те су код ђака виших школа — код студената-буршева — двобоји најомиљенија забава; неимати лице изнакажено модрипама сматра се готово постидним. -

С друге стране опет, не сме се заборавити, да је немачки народ дао човечанству Лутера, Лајбница, Канта, Гетеа, и још дуги низ истакнутих људи на пољу науке и лепе уметности, Осим тога, свакоме је добро познато да се, без обзира на споменута негативна својства, Немац истиче необичном сентименталношћу, да је способан искрено и обилно проливати сузе пред увелом ружом или уопште пред живописном природном појавом.

Током историје, немачки народ држи сем у политици час идеалистичких а час опет реалистичких принципа и праваца, Они се испреплићу у његовој повести баш као и у његову карактеру. Романтична Немачка — за време Лесинга, Шилера, и Гетеа —- била је свима симпатична; али је представљала групу слабих и политички ништавних државица, у којима се тек будила законита и узвишена мисао народног јединства, Речи Бизмарка: „Онде где је реч о моћи Прусије —- ја закона не познајем“, падају у исто време са почетком огромних политичких и војних успеха, Развитку ових двају принципа, идеалистичког и реалистичког, припомогли су неоспорно географски и етнографски услови живота немачког народа, и вршили често пресудан утицај.

Колевка садашње Немачке јесте Прусија. Она се простире по недовољно плодној равници, с обзиром на друге европске државе, и насељена је германским и словенским елементима, Како то није била држава природног типа, која има становништво хомогено, а земљиште није било способно да може самостално прехранити своје становништво, то је она била присиљена већ из ових разлога ширити своју власт, те су рат и насиље били за њу, такорећи већ из географске ситуације, нешто неопходно потребно. Резултат је тога било, да су и природно ратоборнији германски елементи прогутали словенске елементе, Затим је, постепено, сиромашни и дотле по своме политичком значењу безначајни бранденбушки курфирст постао пруским краљем, Даља историја пруског народа је све више култивисала принцип: „Сила вишеправа“, и политичке претензије пруске монархије изазвале су познату изреку Мирабовљеву, коју су онда често и радо понављали и сами Немци, да је „рат њихов нацијонални занат“. Целокупна пруска политика, —- дапаче и пријатеља филозофа Фридриха Великог, — прожета је поморским и сухоземним војним тежњама, и мада је Седмогодишњи Рат био за Прусију „обранбени", он је у ствари изазван агресивним методама Фридрихове политике, Он сам, Фридрих Велики, волео је говорити: „Ја започињем тиме да узмем, знајући да ће се увек наћи струч-

440