Nova Evropa

њака који ће после умети доказати да сам нато имао потпуно право“,

Поред географских услова, допринела је развитку ратоборности и суровости Немаца и сама историја. Као што је познато, Немачка је, у историјском смислу, тек недавно приступила у породицу великих европских држава ; још до пре неких 250 година она је била малена држава, која је зависила од пољских краљева, Све до Фридриха Великог, а и после њега, у току читавих низова векова, морала је она стално примати и оћуткивати моралне ћушке било од Француза било од Енглеза, и од Шведа, и од Пољака. Владаоци немачких држава похађали су с капом у руди европске дворове, молећи за новчану и другу помоћ од краљева, министара, папа, ђенерала, па чак и од краљевских милосница, да би могли одржати равнотежу државног буџета; они су се упуштали у такве афере, да су за новац давали и своју војску, да се њоме користе друге државе, Није дакле чудо, да се у њих развила завист и мржња наспрам других моћних држава Европе, О томе налазимо потврду у следећој карактеристичној причи, коју је Емил Рајх изнео у својој интересантној књизи „Савремена Немачка", Када је, године 1871, пред сам свршетак Францускопруског Рата, познати историчар, а затим први председник Треће Француске Републике, Адолф Тијер, походио европске дворове, да моли помоћ за своју отаџбину, сусрео је у Бечу историчара Ранкеа, Тијер се обратио на њега с упитом: „Против кога воде сада борбу Немци, када је Седан пао а Наполеон Ш је у ропствуг"“ — „Противу кога“ — ускликну Ранке, — „противу Луја ХТМ!",,, Иако је Луј ХЈМ умро на 150 година пре овог разговора, у речима немачког историчара није било ни труни преувеличавања; он је наиме хтео рећи, да су понижења која су немачки владаоци имали да претрпе од овога монарха била тако велика, да их ни пето колено Немаца није могло заборавити. И зато су се онда баш у версаљском дворцу Луја ХМ састали немачки кнезови, да свечано прогласе Немачко Царство. Ни године 1918 није се догодило случајно, да је баш у Версаљу немачки империјализам имао да стане пред суд историје !

Нечувена срамота државе изазвала је нацијонални покрет, који се преобратио у потпуно закониту идеју уједињења Немачке, Појавили су се проповедници уједињења (као Штајн, Харденберг, и другиј, којима су дошли у помоћ војни организатори (Шарнхорст, Гнајзенау, Муфлинг) Пруска је, раме о раме са савезницима, у ратовима 1813, 1814, и 1815, скршила највеличанственијег империјалисту — Наполеона, Идеалистички принцип још је превлађивао тада у животу и у политици немачког народа; али је онда постепено почео правити места реалистичком принципу. И као што лекар који

441